Цунами збрисао Јапанску православну цркву

Један свештеник Јапанске православне цркве (ЈПЦ) води се као нестао, а најмање пет православних парохија са храмовима, од укупно осам на обали Пацифика, тешко је оштећено у разорном земљотресу и цунамију, који је погодио Јапан.

16. март 2011. | 16:41 | Извор: Бета

НИШ -

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј рекао је данас да ће Сабор СПЦ одлучивати о позивима представницима цркава за прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта којим је хришћанство признато као религија.

Свејерес Екуменизма и Епископ рашко-призренски Артемије

„Папизам, са својим догматским заблудама и новачењима и Протестанти, са својим непрекидним цепањима на стотине протестантских огранака и њиховим страховитим удаљавањем од једне и једине Цркве Православних, Једне, Свете, Католичанске и Апостолске Христове Цркве Свештеног Никео-Цариградског Символа Вере, далеко су, нажалост, удаљени од еклисиолошког и богословског појма и одреднице Цркве, и отуђили су се од аутентичног Апостолског и Отачког Православног Предања.

Петар Анђелковић

Генетски модификовани организми и научна софистерија

Повод за писање овог текста су два чланка, објављена у „Политици“ од стране Владимира Глишина, универзитетског професора молекуларне биологије у прилог употреби ГМ организама и њиховог коришћења као извора хране. Ради се о чланку: „Гени, пасуљ и шеф полиције“[1] објављеном 26.02.2011, као и о чланку: „Олуја у кутији житарица“[2] објављеном 27.02.2011. У та два чланка господин Глишин је изнео ставове који не само да су контрoверзни (попут саме теме око ГМ хране), него представљају занимљив пример софистичких аргумената и представљања полуистина као истина. Они такође показују менталитет који је последица екстремне стручне специјализације и слеђења логике користи тренутног економског интереса насупрот могућим дугорочним штетним последицама.

Владимир Димитријевић

ОН ЈЕ СЛЕДЕЋИ НА РЕДУ

(Митрополит пирејски Серафим и његово сведочење Вере)

- О узроцима прогона правоверних-

Очито је да црквену власт у Православљу данас држе екуменисти, и да је Бог допустио да отпочне прогон клирика и лаика верних Цркви у пуноти њене Истине. То је свакако знак последњих времена, када се испуњавају речи Блаженог Августина:

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ОРГАНИЗАТОРА ЛИТИЈЕ ОДРЖАНЕ У БЕОГРАДУ

9. ОКТОБРА 2010.

У жељи да верни народ још боље разуме у каквом времену живи, обраћамо се јавности са овим кратким обавештењем. Црквени суд суди Грешном Милоју због доброчинства, а световни суд суди због молитвене Литије. Ми, долепотписани, званично смо пријавили у полицији одржавање Литије православних грађана, која је одржана дан пре одржавања такозване "параде поноса". Били смо пријатно изненађени пријемом у полицији, где су нам рекли да, ако је дозвољено окупљање једнима, не виде разлог да не буде дозвољено и другима.

Мотивисати људе да се боре за своја права

Основна улога верских заједница када је реч о заштити приватности је посредног типа

Када је пре седам година Српска православна црква отворила јавну дебату у погледу биометријских система идентификације, а потом изашла и са сопственим виђењем те проблематике, многи су се упитали о чему је заправо реч и какве везе ова тема има са православним хришћанством. А ствар је била крајње једноставна: верници (али и многи атеисти) тражили су одговоре на питања којима се тада ниједна озбиљна друштвена институција није на одговарајући начин бавила.

Павел Тихомиров

„Русская народная линия“

«Поп Никола бросает тень на свт. Николая»

Результаты сербских экспериментов со «стратегией превентивности»…

«Не забывайте того, что из-за некоего попа Николы не смеем иметь дурных помыслов о Св. Николае. Озлобленные гонители – это не Церковь. А потому наше отношение к Святой Церкви должно быть непоколеблемо. Ибо Церковь – это Христово Творение, а не собственность тех, которые возомнили себя Церковью... Не смеем забывать и того, что те, кто гонит нас – вовсе не враги нам, но – (по слову свт. Николая Сербского) – "наши суровые друзья". Помолимся Богу за них». Этими словами заканчивается интервью, которое 8 марта дал сербскому сайту «Борба за веру» г-н Милое Стеванович.