Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев)

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НЕ ТРЕБА ДА УЧЕСТВУЈЕ У ЕКУМЕНИСТИЧКОМ САВЕТУ ЦРКАВА

Западни инославни посматрачи сматрају да је учешће Православне Цркве у ЕСЦ веома нелогично и противуречно, ако се има у виду њена тврдња да је она једина истинита Христова Црква.

Патријарх Иринеј: И глас цркве се мора чути

Патријарх Српски Иринеј, за "Новости", о путу Србије у Европу, положају цркве и народа, могућем доласку папе: Хтели смо да охрабримо Србе да на попису кажу ко су и шта су. Критике о уплитању цркве у политику долазе од оних који не желе да чују њен глас

ИНТЕРВЈУ ГРЕШНОГ МИЛОЈА „БОРБИ ЗА ВЕРУ“

(3)

„Борба за веру“: Господине Милоје, из дневне штампе сазнајемо да сте добили пресуду Црквеног суда Епархије жичке.

Грешни Милоје: Да, јесам. Пресуда ми је уручена 23. марта ове године, препоручено са повратницом, на адреси мога пребивалишта у Београду.

Ђакон Владимир Василик

„РУСКА НАРОДНА ЛИНИЈА“ КАО ЕХО РУСКОГ НАРОДА

Пре годину дана, 7. априла 2010. године, на Интернету се појавио нови домен – www.ruskline.ru – на коме је размештена „Руска Народна Линија“.

Песма “Заједно у Христу” текстописца Луке Балвана ујединила је Марка Перковића Томпсона, Тедија Спалата, Оливера Драгојевића, Младена Бодалеца, Зорицу Конџу, Сању Долежал, Ивану Хусар Млинац, Жака Худека, Мирослава Шкору, Нину Бадрић...

Синиша Димитријевић

УНИШТАВАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ЗВОНА

Судбина православних звона и њихово уништавање део су трагичне судбине српског народа од пада немањићке Србије до новијих времена. Звона у Србији уништавана су искључиво ради духовног поробљавања српског народа. Организовано и смишљено уништавање православних звона, за последњих шест векова, чинили су агресивни и фанатични ислам, преко Отоманске империје, и перфидно римокатоличанство, некада преко Аустоугарске царевине, а данас помоћу лажног екуменизна и наше лакомислености. Намера им је била да уништавањем православних звона што више и брже одвоје српски народ од његове Светосавске цркве. Наши непријатељи су бакар од звона користили за ливење топова како би силом спроводили исламизацију и унијаћење.

Људмила Перепјолкина

Извод из књиге „Екуменизам – пут који води у пропаст“

 (Санкт-Петербург 1992, г.)

приредио Епископ рашко-призренски др Артемије[1]

„Православни екуменисти“ у компромисима иду до молитвене заједнице, не само са неправославним „хришћанима“, већ и са нескривеним идолопоклоницима, окултистима и чаробњацима (Ванкувер, Камбера, Рим).[2]