Јуче, 23. октобра 2008, Танјуг је пренео изјаву митрополита Амфилохија, дату на сајму књига у Београду, а данас је објављена на сајту Телевизије Војводине (овде је линк):

"Оно што су пренели медији о томе да је патријарх поднео оставку није патријархова изрека и то не личи на српског патријарха", рекао је митрополит Амфилохије, нагласивши да "патријарх Павле ту реч није изговорио нити је способан да тако нешто изговори".

Тек соколу прво перје никне,
Он не може више мировати,
Него своје размеће гнијездо:
                                                  Грабећ сламку једну и по једну
                                                  С њом пут неба бјежи цијучући.

У зао час су епископи Јован Младеновић и Хризостом Столић приступили табору глобалиста.

Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац сматра да је самозвана Хрватска православна црква /ХПЦ/ опасна по Србе и Српску православну цркву /СПЦ/, јер је ријеч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској.

Константинопољски патријарх Вартоломеј одржао је 18. јуна говор на скупштини Конференције европских цркава у Талину о будућности екуменизма у Европи и изградњи „хришћанске Европе“. Према његовом мишљењу, европске хришћанске цркве не би требало да заостају за политичким интеграционим процесима и треба да постану отворене једна према другој.

Једне прилике критикујући критичаре учења митрополита Јована Зизјуласа владика Атанасије Јевтић је рекао да они Зизјуласа критикују јер га не разумeју, а притом нису ни три његове књиге прочитали. А да би оправдао Зизјуласа рече да јесте истина да има неких опасних ствари у његовој теологији, али да је Зизјулас један велики богослов. Мени, а вероватно и већини верника није јасно како нешто у учењу Цркве може бити опасно? Како да одвојимо то опасно од доброга? Која су то опасна учења? О томе нам владика Атанасије ништа не говори. Е, о једном опасном учењу Зизјуласа, а и његовог ученика еп. Игњатија Мидића, биће речи у овом тексту.

Млади философ Константин, будући свети Кирил словенски полемише са цариградским патријархом Јованом VII који се борио против икона.

„Старац упита: Реци ми, младићу: када се крст сломи, ми му се више не клањамо, нити га целивамо. Како се ви, ако је неко лице изображено само до прсију, не стидите да му одајете иконско поштовање?