Родио се 1901. у селу Аталанди у области Локриде, као Теодор Антононатос. Завршио је Вишу трговачку школу, и посветио се трговини. Везе са Црквом није имао. Штавише, почео је да се бави призивањем духова, и обрео се у друштву спиритиста.

Екуменистичка служба „Време за Божји мир“ посвећена јединству цркве одржана у Упсали

Дана 24. августа 2025. године, у катедрали у Упсали (Шведска) одржана је екуменистичка молитвена служба „Време за Божји мир“, посвећена стогодишњици затварања историјске конференције „Живот и рад“ одржане у Стокхолму 1925. године под вођством надбискупа Натана Седерблома.

Александар Дугин је написао:

„Присталице разних страних агената, криминалних блогера и претплатника (и не само њих самих) такође могу бити постепено и пажљиво хапшени. Сада питање није: индивидуална слобода или политичка и идеолошка цензура?

У ТОКУ ЈЕ НЕВИЂЕНО СКРНАВЉЕЊЕ МОШТИЈУ У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

ПИШЕ: Јеромонах Бенедикт (Мочалов), настојатељ Никољског архиепископског подворја у Нестијари:

Христос је међу нама, драга браћо и сестре! „И Анђелу Украјинске Цркве напиши... ти живиш тамо где је престо Сатане“

Наравно, немогуће је схватити сву дубину онога што је написано у Апокалипси. Али можемо покушати да разумемо оно што нам је доступно. На крају крајева, ове речи су упућене и нама.

 „Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама”

(2. Тим. 4,3-4)

Драги брате Слободане (овде:),

Код нашег народа, чак и код многих који редовно иду у цркву, има доста сујеверја. И ма колико то звучало парадоксално, ово сујеверје често потиче из богобојажљивости. То се испољава код људи који немају оправослављен ум, мада, споља гледано, делују оцрковљено. Они, плашећи се да не погреше, управо греше. Јер све што има макар призвук верског сматрају за верско.

Од самог свог устоличења на трон патријарха Српске Православне Цркве патријарх Порфирије готово сваком својом посланицом или беседом нас све више уверава да је недостојан места на ком се налази.

Поштовано уредништво,

Прочитао сам чланак који сте објавили о Пелагији Лобачевој (Рјазанској). У једном нашем манастиру купио сам књигу о њој. По првом читању осетио сам да ту нешто није у реду. Дух који избија из написаног није црквен, а камоли светоотачки.