Дакле, шта смо видели последњих неколико дана.

1. Уклањање оца Гаврила са управе знаменитог православног Валаамског комплекса. Њега су приморали да обрише све своје медијске ресурсе/проповеди.

Поводом трке сатаниста са роговима, московске власти блокирале приступ Храму на један од главних православних празника

8. јуна 2025. године, на Духове, у Москви је одржан фестивал „Шарени трк“. Организатор је било Одељење за спорт града Москве.

 Пре  26 година, тачније 11. јануара 1999. године, угледни амерички часопис Тајмс објавио је чланак у коме се предвиђа да би у следећем веку генетски инжињеринг требало да  људска бића генетски измени.

Један од наших кључних проблема је што не живимо овде и сада, него у непрестаној уображеној будућности. Један православни духовник нас подсећа:“Господ Исус Христос је Онај Који нам помаже да живимо истински овде и сада.Господ поштује наш овоземаљски живот. Он нам не каже да треба да се одрекнемо света у коме живимо. Он нас позива да се одрекнемо зла које дејствује у овом свету. Бог поштује наше земаљске радости, и лепоту, и природу, и сладост – све што је добро и чисто, јер Он нам је све то подарио.

Старац Гаврило назвао је муслимане „читавом војском“, сугеришући да ако мула „једног дана нареди да се Московљани покољу, то ће учинити брзо“.

+ + +

„Схиигуман Гаврило (Виноградов) је разрешен са места старешине сочинског подворја манастира Валаам и придруженог скита са дејством од 5. јуна 2025. године“, наводи се у саопштењу.

Пишу (https://t.me/nationalist) да се Апти Алаудинов извинио због увреде православног старца о. Гаврила, кога је назвао „дебилом у мантији“ због његове проповеди у којој је указао на опасности од миграната - исламиста (овде:).

У ствари, ово, наравно, уопште није извињење - Алаудинов једноставно покушава да се извуче, наводећи да се извињава само због година увређеног свештеника.

   У окошталој и дивљој латиничној тами на српском духовном простору, из чисто изворне издавачке радионице, од самог њеног протомајстора Владимира Меденице, недавно смо добили књигу „Анђео са хиљаду очију“. Поштено говорећи ова књига, пред непостојаним чулима, невелика, чак и шкрто сведеног обима, по свом садржају превазилази оно што бисмо ословили као непрегледан низ порука, значења и сазнања.