Председник  САД Доналд Трамп је у петак на скупу у Белој кући за гувернере држава похвалио немачке заједнице Амиша у Пенсилванији због њиховог изузетног здравља и недостатка аутизма, сугеришући да је њихово одбијање вакцинације можда био кључни фактор.

Ко се најчешће помиње када се говори о наследнику папе Фрање:

1. Кардинал Пјетро Паролин (70 година, Италија) Државни секретар Ватикана, присталица Фрањине политике.

2. Кардинал Матео Зупи (69, Италија) Отприлике исто.

Генерални секретар Светског савета цркава Џери Пилеј прокоментарисао је италијанској агенцији СИР планове папе Фрање и патријарха Вартоломеја да заједнички прославе Васкрс 2025. године, преноси Савез православних новинара.

Наше време је апокалиптично. Али, кад оно није било апокалиптично? Још у апостолско време хришћани су видели демонску персонификацију и испољавање зла у свету који их је окруживао. Они као да су својим очима созерцавали сенке апокалипсе за време крвавих прогона и мрачне обрисе „звери из бездана“, која жели да растргне Цркву, Невесту Христову, као што су лавови кидали својим зубима тела хришћана међу зидинама Колосеума. У догађајима светске историје они су предосећали и осећали будуће катастрофе, и контуре апокалиптичких слика су се оцртавале пред њиховим очима све јаркије и јасније. Апокалипса је почела од времена Христовог доласка на земљу. Јован Богослов је на Патмосу созерцавао оно што јесте и што ће бити.

Оче, да ли је тачно да Русија доживљава препород? – питали су оца Кирила Павлова 90-их година. Међутим, старац, пред чијим су се умом одвијали толики падови и трагедије, одговорио је:

– Судећи по исповестима, препорода још нема. Људи чине страшне грехе.

Могуће је да се 3. светски рат у пуном обиму постепено одвија по обрасцима 2. Читао сам вести о „мировним иницијативама“ из САД и Русије са осећајем дежа виа, присећајући се догађаја са почетка украјинских немира, који су прерасли у глобалне.

Вук Стеф. Караџић

„Срби сви и свуда”

Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона

Штампарија Јерменскога манастира, Беч, 1849, стр, 1-27

1. Увод

„Глотоцентричну” теорију Доситеја Обрадовића и Милована Видаковића развили су зачетници српске филологије Вук Стеф. Караџић (1787-1864) и Ђура Даничић (1825-1882).