Смањивањем употребе црквенословенског језика у Богослужењу ми издајемо православље

Једна од метода језичке борбе коју су научници описали је слабљење супарничког језика са њему сродним језицима. Ова метода је стара као и принцип: „завади и владај“. Тако, на пример, видимо како словенски језици без међусобног договора позајмљују стране речи. Ако пољски и украјински позајмљују речи из немачког, онда руски позајмљује из француског. Чак и ако су пољски и руски језици позајмљују речи из тог истог француског језика, посуђене су различите речи са различитим значењима (нпр. таблета – пастила, лаптоп – таблет).

Плаћање у продавницама и кафићима помоћу биометрије лица и гласа планирано је да се пусти до краја 2020 године. О томе саопштава «Известия».

ТЕКСТ ИЗ, РЕЛАТИВНО БЛИСКЕ, ПРОШЛОСТИ           

Прошло је готово деценију и по од када сам написао текст који следи. Пажљиво га читам, а то препоручујем и вама. Видећете због чега.

Почуј, Сине, наук мој.

Савет хоћу да ти дам.

Оштрог уха к мени стој -

Пре но Богу душу предам.

Гледам са запрепаштењем екуменистички и новотарски сајт расколника и паписте Ћилерџића где са одушевљењем износи у јавност своје активности, између осталог и обиласке по гобљима и парастосима. По свему судећи ускоро ће заменити гробљанског свештеника проту Тода Јефтенића са београдског новог гробља, јер су Срби покренули још једну петицију за очување СПЦ у Аустрији. 

Горан Николић

Владимир Ружански рођен је у Саветском Савезу, више година живео jе у Израелу, а недавно се jе преселио у Jермениjу. Историчар, истраживач историjе Блиског Истока, Jевреjског народа, jевреjско-jерменских веза. Долазио као добровољац на одбрану Карабаха (Арцаха) од азербеjџанске офанзиве, коjа траjа од 27. септембра.

Духовни живот је умногоме уметност молитве. Свети Оци су молитву називали дахом живота, нервима душе, златном кишом која се излива у човекову душу, неисцрпни извор благодати, небеско благо, које човек увек има уз себе. Молитва је кључ који отвара врата Небеског Јерусалима.

ЈЕДАН РОМАН

Термин „сајбер-простор“ сковао је Вилијем Гибсон, писац научне фантастике. Пролазећи поред аутомата за видео игрице у Улици Гренвил у Ванкуверу почетком осамдесетих година 20. века, Гибсон је видео тинејџере усредсређено нагнуте над ове аутомате – одједном, добио је идеју о сајбер-простору.