Тријумф технике руши фундаменталне основе хришћанства – минимално можемо говорити о одрицању Вере и Наде. Уместо њих гура се некакав технолошки симулакрум

„Хумана“ дехуманизација: Кибертехнологије и друга реалност

УМЕСТО УВОДА           

Пред нама је текст о месијанским претензијама оних који не признају Христа као Месију, и верују да су Израиљ, изабрани народ Божији. Наравно, Израиљ је Црква Божија. То смо ми, православни хришћани, по речи Павловој:

Не могу да одолим а да се опет не бавим „струком“.

Кону се можда и не морамо чудити, јер је у питању човек који изгледа као да је ходао са бронтосаурусима. А биологија се, ипак, пита. Он је „струка“ колико је и његов синовац поп - певач.

Порука "Борбе за веру" патријарху Иринеју и епископима богоборцима и хулитељима, који су увели разне „превентивне“ мере и забранили богослужења у храмовима Српске Православне Цркве:

„Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати“

(Приче Соломонове 10,24).

„По вери вашој нека вам буде“.

(Матеј 9, 29).

Херцегновска Књижара Со штампала је разгледницу са мотивом црногорских литија. То је прва разгледница у јавној продаји која доприносећи развоју поштанске културе потказује важан тренутак у историји српског народа, како обалног тако и континенталног.

КОМЕ МИ, У СТВАРИ, ВЕРУЈЕМО?

НАША „ТРОСПРАТНОСТ“

Човек је, да тако кажемо, „троспратно“ биће. Владика Данило је то једноставно објаснио, причом о три спрата цивилизације:

Први дан рамазанског поста је Федерација Босне и Херцеговине за све који улазе у БиХ укинула гранични карантин уз обавезан одлазак на кућну адресу и повремени надзор полиције.Наша Република Српска је "оштро" осудила овај поступак Федерације БХ из разлога што је одлука донесена једнострано без консултација са Републиком Српском која обавезни карантин за своје грађане настоји продужити бар до Ђурђевдана.Успјешно су нам отели Лазареву Суботу,ВАСКРС,сад настоје на сваки начин да отму Ђурђевдан.