Велики борац за светосавску веру, прота Жарко Гавриловић, оставио нам је своје успомене о борби за правоверје у СПЦ. Када се његова потресна исповест прочита, види се колико су непријатељи Цркве роварили и роваре, па није чудо што нам се све ово дешава. Ипак, људи попут оца Жарка су ишли својим путем и борили се до краја. Нека нам они буду узор. 

+ + +

За сада ме нико „у тоталном миру и мировини“ не дира, осим мафије у Цркви и држави која ми прети, записује протојереј др Жарко Гавриловић 2013. године

Преносимо са екуменистичко-новотарског сајта "СПЦ.рс":

>>Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. године у Београд.  

1) Због чега је неопходно крстити се, зар није довољно бити добар човек и чинити добра дела?

Чини ми се да они који су пуни добрих дела а не маре за Бога, личе на леш мртваца који, мада прекрасно одевен нити то осећа нити му то користи. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Некретнине се, поред суптилних теолошких питања, очигледно налазе у средишту пажње г. Иринеја Добријевића, особе тренутно на челу Источноамеричке епархије Српске православне цркве. Богословски радови г. Добријевића нам нису доступни, али сигурни смо да су надахнути и изузетног интелектуалног калибра. Међутим, на располагању нам стоји још неколико докумената из домена Добријевићевог управљања црквеним некретнинама, па желимо да их поделимо са читаоцима.

Припремајући своју верну децу за благодатно време Великог поста, за време изузетних духовних подвига и покајања Црква нашој пажњи нуди причу о блудном сину (в.: Лк. 15, 11-32).

Сусрет поглавара и представника Православних Цркава ради разматрања ситуације настале стварањем нове цркве Украјине („ПЦУ“), биће одржан у Аману 26. фебруара, саопштио је у петак „Интерфаксу“ секретар Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук.

Оне ће америчкој војсци служити не само за складиштење наоружања, допуњавање горивом и обуку, већ и за операције “реаговања у изванредним ситуацијама”, односно за нападачке мисије