Централна државна манифестација поводом 24. годишњице прогона Срба из Републике Српске Kрајине током хрватске злочиначке војне акције „Олуја“ одржала се на платоу испред манастира Kрушедол на Фрушкој Гори.

Патријарх Иринеј је након помена жртвама “Олује” рекао следеће:

Има их свуда – у министарствима, на власти, они живе поред нас у комшилуку, у улазу, то су често наши најближи: мајка, отац, браћа. Кажу нам: па видиш да живимо нормално, нисмо грешници, нисмо лопови, нисмо убице, нисмо прељубочинци, зато не треба да нам причаш о Христу. Тога има врло много: вероватно да таквих људи има и више него јаросних Христових противника који хуле на Цркву.

ХИТЛЕР ЈЕ ДОБРО ЗНАО ДА НЕМАЧКА ЗА ВЕЛИКИ РАТ МОЖЕ БИТИ СПРЕМНА НАЈРАНИЈЕ 1947.

 Пољаци нису позвали председника Русије на своје обележавање почетка Другог светског рата.

 Кабинет председника Пољске обавестио је Кремљ да ће то бити манифестација затвореног типа. Међутим, прошле недеље је пољски вице-премијер Јацек Сасин дао је сасвим друго објашњење: „Сматрамо неумесним да годишњицу оружане агресије против Пољске обележавамо са лидером који против својих суседа користи исте методе“.

Једном приликом, у часу док се молио очију окренутих ка небу, изненада око преподобнога оца засија божанствена и небеска светлост. Уз то се појави и један у бело одевени ангео, држећи златну кадионицу. Поче најпре кадити ка небу, а затим Нифонту. Потом стаде крај њега и стаде тихо појати...

Тек сада када су у јавност изашли, допис, то јест, тачније, „захтев“, неколицине Архијереја Српске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху Иринеју, који је уследио након мајског Сабора ове године, као и писма Епископа Атанасија Патријарху од јула ове године, умесно је прокоментарисати неке детаље.

БИБИЈАKО САСТИПЕ!

Овако је у Београду прослављен једини ромски празник

Бибијако састипе, бибијако састипе, после сваке песме одзвања под белим шаторима на прослави јединог ромског празника.

Ових дана воде се велике полемике око тога ко с ким ратује и ко кога подржава у СПЦ. Пажњу је привукла полемика између владике Атанасија и патријарха Иринеја, вођена због истеривања мајмунолога епископа Максима са Теолошког факултета.