Учесталост употребе појмова дисциплина, надзор, команда, послушност, забрана, казна, страх, паника-недвосмислено оцртава вредносни хоризонт не-нормалног поретка: дискурзивно оивичавање границе мишљења и кретања: жица.

+ + +

  Девет је часова. Недеља је. Пети април, лета Господњег, 2020. Нисам отишао на литургију, у моју цркву Свете Петке. Седим на тераси, очеве куће, моје куће, у Мерошинској 20, на Леденој Стени, на излазу/улазу у град Ниш. Забрањено ми је кретање. Забрањено ми је да грлим.Забрањено ми је да се рукујем. Забрањено ми је да љубим. Ко сам ја?

….Ја сам Андреј Митић, бандит.

Вапај старца за нечим њему драгим (либерални поредак) чије време је прошло деловао би дирљиво у неком другом контексту. У овом, делује бахато и дегутантно

Данас би многи желели да је Света Литургија само сабрање „доброћудних" око Свете Трпезе. Причестимо се – и спасени смо! Али, да ли је баш тако?

Предање Цркве каже да није. Велика је припрема потребна да бисмо постали Христови удови. То не значи да ћемо некад бити достојни – јер, један је Свети, један Господ Исус Христос у слави Бога Оца! Али, припрема нам треба да бисмо постали свесни своје недостојности. О томе, у житију великог подвижника, Светог Нифонта, његов ученик пише ово:

ЗА ВАСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ СВИ ХРАМОВИ У ГРУЗИЈИ БИЋЕ ОТВОРЕНИ

У свом обраћању верницима, Поглавар Грузијске Цркве је изјавио да ће сви храмови Грузијске Патријаршије у дане Васкршњих празника остати отворени, без обзира на карантин.

Коронавирус је изменио однос снага:

Коме ће припасти Храмовна гора након окончања пандемије?

Пандемија је успорила неке процесе у друштву и нагло убрзала и погоршала друге. Конкретно, нова пандемија вируса променила је однос снага на Храмовној гори - овој Ахиловој пети крхког мира на Блиском Истоку.

Иларион:

„ПРИЧЕШЋА У СКОРИЈЕ ВРЕМЕ НЕЋЕ БИТИ, ИСПОВЕДАЈТЕ СЕ ПРЕКО „СКАЈПА““

У тренутку када већи део Европе уводи мере у покушају да успори ширење Ковид-19, једна земља игнорише овај тренд. Шведска заузима значајно либералнији приступ у борби против вируса

 Једном је код архимандрита Серафима дошао Узбекистанац, довео је свог петнаестогодишњег сина, и пао пред ноге овом свештенику:

·  Баћушка руски! Помоли се за мога сина, има епилепсију!

·  А вјерујеш ли ти да Бог може помоћи? – упита отац Серафим.

·  Вјерујем! – одговори овај. – Свугдје сам био: код хоџе у Ташкенту, код хоџе у Бухари, у Самарканди, све сам обишао. Нико ми није помогао. Помози ти!