Велика игра Мила Ђукановића и Амфилохија.

Црногорски председник и митрополит црногорско-приморски сковали су план који би требало да омогући да се глатко оконча криза у вези са усвајањем Закона о слободи вероисповести, који последњих дана из темеља тресе Црну Гору.

Замолили су ме да напишем нешто о догађајима у МНЕ па ћу покушати да будем што концизнији.

Пишем као бивши в.д. Шефа кабинета Министра вера Републике Србије, један од аутора стратегије Владе Србије о Србима у региону 2011, аутор извештаја Напредног клуба о политичким правима Срба у ЦГ, савременик/саучесник у процвату Српске листе / Српске народне странке у МНЕ 2004-2008, потпредседник политичког савета Српске листе у МНЕ 2011-2012, неко коме тамо живе веома драги људи, пријатељи и рођаци.

Српска црква од јуче и формално, а од четвртка и суштински, у идентитетском обиму не постоји у Црној Гори. Све се завршава, као и обично — плишано. Одговорност за то сноси и митрополит Амфилохије Радовић који треба да позове народ на улицу, јер је улица у и око државних институција отела Српску цркву. То је цијена циркуса кога су политичка елита Срба и црквени врх СПЦ у Црној Гори правили свих ових година.

Усвојени закон не омогућава слободу вјероисповијести у Црној Гори , већ је уперен на отуђивање народа од историјског памћења и наслијеђене духовне традиције

Патријарашка и Синодска посланица поводом ситуације у Црној Гори

„Благослов јеретика је проклетство.“

Канон 32. Лаодикијског помесног сабора

 У наставку преносимо чланак - интервју  Димитриоса Архонтониса (тзв. "патријарх Вартоломеј"), датом српском дневнику "Курир".

>>Закон о верским заједницама у Црној Гори није праведан и то сам поручио председнику Милу Ђукановићу. Једина канонска црква у Црној Гори је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве и једини канонски архиепископ је митрополит Амфилохије

Као и сваке године, у вријеме пред надолазећу прославу међународне Нове године, постављамо себи питање: да ли смо, уистину, хришћани какви требамо бити или нас је дух Запада у потпуности поробио, обеснажио и духовно обешчастио?

Прва комунистичка власт у Србији догодила се у Ужицу, а са њом и први масовни злочини. Међу стотинама ликвидираних грађана нашао се и парох ужички Милан Пашић. Ово писмо је пред погибију оставио жени и петоро деце. Кад већ толико читамо о споменицима Титу, Мајклу Џексону, Брус Лију, Бобу Марлију, Рокију и просјаку из Сремске Митровице, можемо и коју реч о нашим мученицима.

+ + +

Драга Като!

Пишем ти ово писмо и молим те да га сачуваш деци као успомену. Истина, други својој деци остављају у наслеђе новац и палате, а ја, напротив, остављам им моје име и јуначку смрт која је већи капитал него новац и палате.

Иза отимања цркава и манастира стоји и ватиканска дубока држава (а шта је са ватиканском плитком државом? - нап. "Борба за веру") у намери да на крају преузму наше цркве и манастире, рекао историчар Раковић