У дешавањима у Црној Гори заправо постоји један важан позитиван моменат. Сад је право време да напокон почне да се служи Света литургија СВАКОГ ДАНА, барем у свим саборним црквама и већим насељеним местима, а не као што је уобичајено скоро свуда у пракси Српске Цркве: о празницима, суботом и недељом.

„Наш“ (боље рећи: њихов) владика Ћулибрк у целом интервјуу за загребачки „Јутарњи лист“ (овде:) није нашао за потребно да проговори једну једину реченицу о стању поверене му епархије и о положају напаћеног народа повереног му владичанства. Невероватно али истинито!

A евo тoг стaњa:

'Nema nasilnog zaboravljanja, nema laži, ali si na kraju moramo pogledati u oči'

Potrebno je mnogo vremena i mnogo dobre volje da se dođe do nekog zajedničkog imenitelja. Mi 1. svibnja služimo u Okučanima službu za mrtve, a dvije stotine metara dalje se slavi pobjeda. Situacija je - zaumna. Iza uma. Isti događaj, isti dan, ljudi koji žive jedni kraj drugih... Nešto se svakako mora učiniti

ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО НАЈХИТНИЈЕ СТВОРИТИ НОВИ СРБСКИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ?

Већ тридесет година у Црној Гори не постоји србска опозиција. Оно што се сматра србском опозицијом, су од тајне службе инсталиране особе, којима је посао да коче србски народ.

 У свом тексту (овде:), проф.Флер исправно уочава да Венецијанска комисија није имала примедби на конфискацију имовине цркава и верских заједница у Црној Гори и да је Веће Европе подржавајући решења из црногорског закона о вероисповести установило нове принципе колонијалног религиозног права  на тлу поробљених балканских простора.

И Косово, на сабљи изгубљено 1389 године! И Косово на сабљи враћено 1912! После 523 године! И тај дан уђе у историју. И српска војска изби на Косово. После пет стотина двадесет и три године! И паде војска ничице и стаде љубити земљу праотаца својих. И сузе радоснице испунише очи стараца и деце, мајки и сестара, пастира и војсковођа, свештеника и монаха. Косово је освећено!