КАКО ЈЕ ПОСТРАДАО УЧЕНИК СВЕТОГ ПАЈСИЈА ВЕЛИКОГ?

Живимо, по сили околности, деконцентрисано. Све нам одвлачи пажњу, а Бога се сетимо ретко и губимо заједницу с Њим врло лако. Уосталом, то се дешавало и некад – кад човек не пази на своје срце и своје мисли и своје речи. 

УМЕСТО УВОДА   

Одавно ми Ивица Дачић личи на Хомера Симпсона, човека који је продао душу за крофну. Нарочито је изгледао тако кад је потписивао Бриселски споразум са Шиптарима, предајући им Косово и Метохију.

Дачићева изјава делује као да он ради за нечије стране интересе, а не државне, националне, српске… Или, као да ради за новце, па је ближи римокатолицима него свом народу. Његово лично мишљење грађане не интересује и није никог брига за то, али он покушава да га наметне. И онда делује да он злоупотребљава своју функцију министра спољних послова и износи приватно мишљење, или став неки лоби групе, која има неке своје интересе и материјалне и личне користи.

Браћо и сестре у Христу, у последње време се код нас све више прича о тзв. биодинамичкој пољопривредној производњи, која нам се представља и препоручује као нешто добро и корисно. Углавном се о биодинамичкој производњи говори као о начину производње здраве хране, а о биодинамичким домаћинствима као о самодовољним имањима или организмима.

Бечки кардинал Кристоф Шенборн у Београду служио мису за мир и помирење

Дачић: Однос са Ватиканом изнад проблема из Другог светског рата

Сматрам да би долазак Папе био користан за Србију и српски народ у целини. Погрешно је на однос са Светом столицом гледати кроз проблем са Католичком црквом у Хрватској у Другом светском рату.

Данас се у Београду, у згради Народне банке Србије, одржава међународна конференција под називом “Европски идентитет”, чији је циљ да, како је речено у најави конференције, уочи 100. годишњице од дана завршетка Првог светског рата, упути поруку за “наредних 100 година мира”.

Атонски синдром: претварање „највеће светиње“ у „прецењено место“; како се Московска патријаршија нагло растала с „атонским наслеђем“

Врх Московске патријаршије не престаје да задивљује својим „екранизацијама“ романа Џорџа Орвела „1984“, о чему смо више пута писали и раније. Описани принцип двомисли, који је постао крајеугаони камен реторике РПЦ, подразумева неколико карактеристика („двомисао“ – концепт о прихватању два међусобро искључена става, који је Џорџ Орвел изложио у свом роману „1984“ – нап. „Борба за веру“).

Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г.