ЗАВЕТНОСТ НА УДАРУ 

Свако од нас припада свом  народу.    И то је нормално и логично. И свако од нас дели судбину свог народа. Ако неће, он постаје конвертит, и мрзи свој народ и његов идентитет. А често се претвара и у гонитеља бивше браће, да би другима и себи доказао ко је и шта је  у новом кључу, кључу самопорицања.        

„Комитет за заштиту Олега Анатољевича Платонова“, обратио се јавности саопштењем, које доносимо на увид и препоручујемо пажњи читалаца „Борбе за веру“:

„У Пресненском суду, у улици Зоологическа бр. 20, 6. новембра 2018. године почеће суђење директору Института руске цивилизације, председнику председништва Међународног савеза друштвених организација Свесловенски савез (МСОО Всесловянский союз), доктору економских наука, научнику и писцу Олегу Платонову.

Иако се некоме то може чинити као унутарња ствар цркве, недавна одлука Цариградске патријаршије и екуменског патријарха Вартоломеја да призна аутокефалност Украјинске православне цркве – Kијевске патријаршије и мање Украјинске аутохтоне православне цркве је догађај по важности раван Црквеном расколу из 1054. и објави 95 теза Мартина Лутхера 1517. након чега су се протестантске цркве почеле одвајати од Ватикана.

Као председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу морам да упознам читаоце сајта "Борба за веру" са извесним неистинама изнетим у чланку под горњим насловом, који је објављен на сајту (овде:).

„Борба за веру“ је ексклузивно дошла до документа Епархијског управног одбора Епархије канадске из кога се јасно види да је епископ Митрофан одустао од судског прогона владике Георгија, наводно да би поштедео епархију судских трошкова. Наравно, није реч о томе, него о чињеници да би се на суђењу показала сва неправда прогона владике Георгија.

Један угледни српски интелектуалац обратио нам се писмом у коме предлаже увођење прецизније терминилогије за карактерисање српских црквених издајника. У наставку доносимо најпре поменуто писмо, а потом и наш одговор.

+ + +

 ПИСМО:

>>Помаже Бог!

Хтео сам да вам напишем још једну ствар која ми је пала напамет док сам размишљао о великодостојницима који воде нашу цркву. Ви и други их називате екуменистима и новотарцима, али то би значило да њихов екуменизам и новотарство потиче из љубави према папи, католичкој цркви или из жеље за реформама у цркви, што је сигурно за неке од њих тачно, али једна реч која њима можда још више одговара је реч "сарадници (тајне полиције или државних власти)", како су се у Совјетском Савезу означавали свештеници и владике који су сарађивали са комунистичким режимом.

Живот нас православних Хришћана у Северној Америци, пун је искушења и потешкоћа и са собом уврек носи једно тешко и мучно питање: Како да се спасе човек који живи у времену опште апостасије и безакоња. Лако! Човек једино и само може да се спасе кроз Цркву; на тој Лађи која сигурно плови ка спасењу а којој је Крмарош сам Христос! Управо тога ради, човекомрзац Сатана нас својим лукавствима одвраћа од Цркве и води на странпутицу. Лукав је душеловац и човекубица, те нам често нуди ”бродове и бродиће” који се по правилу преобразе у подморнице и своје путнике шаљу у бездан.

16. јуна 2013. године у 22 часа и 40 минута после неколико недеља патње и тешких болова који су се све више појачавали у последњим часовима његовог живота архимандрит Јустин (Пирву) је напустио овај пролазни живот и преселио се на небо код светих мученика и исповедника које је толико волео и с којима је толико жудео да се сједини.

Ових дана, у Србији је јеврејски историчар Гидеон Грајф, истинољубиви истраживач јасеновачке трагедије, објавио је своју изврсну монографију о Јасеновцу као балканском Аушвицу, и јасно устврдио да је Срба, Јевреја и Рома убијених у овом страшном логору било око 700 хиљада – а  вероватно и више. С друге стране, стоје српски ревизионисти на челу са владиком Јованом Ћулибрком, који се дружио са разним смутљивцима, попут Барија Литучија. Подсећамо читаоце на почетке његове ревозионисичке делатности, и доносимо један старији, али још увек актуелан, текст Ане Селић о Ћулибрковом саборцу Литучију  (https://borbazaveru.info/content/view/2952/1/).

Уредништво