Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

+ + +

Предраги у Господу, оче наш и учитељу,

Са сузама у очима, упућујемо Господу нашу захвалност што нас је недостојне удостојио Твојих земаљских благослова, Твојих очинских поука и молитвеног заступништва пред Господом Славе.

Хвала Ти и што си нам показао сву снагу и лепоту православне вере, али и благодатну силу, част и достојанство правоверног српског свештеника. Јер Ти си био једини од живих који је у својим молитвама  помињао по имену све чланове Уредништва  „Борбе за веру“.  

Иако су дубоком тугом испуњена срца наша, ми знамо да не остасмо сирочићи, већ да ћеш се и надаље молити за нас и слати нам свој свети благослов, али сада из Вечног Царства Христовог, одакле одбеже свака туга, бол и уздисање.

Вечан Ти спомен, предраги оче!

БИОГРАФИЈА проте матеје матејића

(ОВДЕ:)

Петар је живео попут већине својих вршњака. Похађао је осми разред и ишчекивао матурску прославу.

Телесна малаксалост и непрестани замор појавили су се ниоткуда. Петрово несмирење и посечена рука убрзали су одлуку да се обрате доктору. Појављивале су се и необичне промене на кожи, те су биле неопходне дубље анализе. Након краћег времена породици је саопштена шокантна дијагноза: галопирајућа леукемија, и то једна од најгорих врста, са минималним шансама да Петар преживи.

У сред Божићног поста, лета Господњег 2014., тачније 25. децембра, у електронском облику се појављује текст сачињен по исказу о. Николаја из манастира Куманице. У том текст, о. Николај на један сраман и безстидан начин напада, вређа и омаловажава свог духовног оца и старешину владику Филарета.

Велики српски интелектуалац и научник Мило Ломпар написао је капитално дјело „Дух самопорицања“ у коме је описао узроке моралног суноврата нашег друштва, девијације у образовању, рад медија и посљедица великог притиска, све израженијег самопонижавања и самопорицања у нашем народу. Самопорицање, самопонижавање, исмијавање и суицидно вријеђање сопственог народа све је чешћа појава, о чему свједочи и понашање чапљинског пароха Марка Гојачића након литургије у славу мученика усташког терора у Пребиловцима.

РАЗГОВОР СА АНТРОПОЛОГОМ ВИКТОРОМ БЕЈАТОВИЋЕМ          

Виктор Бејатовић је рођен 1977. године у Београду. Студије је завршио на Филозофском факултету у родном граду.  Ради  као  антрополог - стручни сарадник у Спомен-парку „Крагујевачки октобар”.  Бави се научно-истраживачким  радом  из области  физичке антропологије, антропологије религије и етнопсихологије.

Гост америчког конгреса недавно је био епископ Иринеј, архијереј епархије источноамеричке, који је на почетку седнице изговарао молитву.

Видео сам душе које су трпеле неправду, и то су чиниле са добрим помислима, па се благодат изливала на њих и у овом животу. Пре много година посетио ме је један побожан хришћанин, прост и добродушан. Тражио је од мене да се помолим да Христос просвети његову децу да када одрасту не узропћу на своје рођаке због велике неправде коју су им нанели.

Канцеларија генералног секретара Светога Синода Цариградске патријаршије је касно синоћ потврдила незваничне агенцијске тврдње да ће 31. августа у посету патријарху Вартоломеју допутовати московски патријарх Кирил.