Не срамећи се ни најмање свог вишегодишњег континуираног криминалног деловања, и не желећи да призна сада потпуно доказану кривицу у вези давања високих личних доходака фиктивним епархијским "службеницима" (супрузи Александри Јуришић и њеном брату Зорану Јуришићу) о чему смо и писали, сада већ, ако Бог да, одлазећи владика милешевски Атанасије Ракита иде два корака даље, у свом накарадном и пљачкашком деловању.

О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“ 

Одговор Епископа западноамеричког поводом текста Епископа бачког
„Опасни портпароли“, објављеног на вебсајту Српске Православне Цркве

„Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

Епископ бачки др Иринеј

ОПАСНИ ПОРТПАРОЛИ

Подгорица, 21. март 2019.

Радован Караџић, као и сваки херој и сужањ узвишене идеје, уградио је себе у темеље сопственог прегнућа. Најбољи Србин из Црне Горе нашег доба не може бити осуђен јер је од јуче комплетан стопљен са епохалним дјелом  Републике Српске.

Знам да ти је тешко. Пре неколико година умро ти је муж. Жалила – прежалила. Оженила си јединца сина – радост повраћена. Потом највише те радовало унуче. Но оно што си ти волела, и Бог волео па узео. Тек што је унуче узлетело у невидљиви свет, разболи ти се и снаха. Осуши је туга и жалост, па и она за сином. Најзад за њима оде и твој јединац. И ти оста сама самохрана.

Кампању „Србија је Косово“ обогатио је и јединствени проглас доктора Владимира Димитријевића, чији нас богат публицистички рад враћа на темељне вредности православне филозофије живљења и поука светосавља као њеног саставног, узвишеног дела – односно зачетника српске државне свести, саборног духа и заједнице сопствених, а снажних начела.

…У бризи сте, чиме ће се људи хранити када се пренамноже на земљи? Колико чудна толико и непотребна брига. Је ли нас тој бризи Христос научио? Напротив, Он нас је ослободио те бриге. Он је заповедио да се не бринемо ни о сутрашњем дану, а још мање о будућем столећу. Не брините се, каже, за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега. Наравно, ко заборави Бога тај предузима на себе Божије бриге. А Божије бриге нису за нејака леђа људска.

Није прошло ни два мјесеца од како је на Лучин-дан, 30. октобра 1993. године, митрополит Афиилохије показао руку која је крстила Исуса Христоса, а у Београд и Подгорицу – стигла је делегација Малтешких витезова, нудећи велику хуманитарну помоћ. У том науму, спријечила их је ревија „Исток“, после чега су покушали да подмите аутора овог текста