Помаже Бог, драга браћо и сестре!

Ћеркица ми је ученица првог разреда основне школе. Прилично самостално ради домаће задатке, тако да супруга и ја нисмо баш обраћали много пажње на то. Јуче је требало да научи песмицу симпатичног наслова “Није лако бубамарцу”. Чујем је у другој соби како чита, међутим на одређеном месту се стидљиво закикоће, па настави даље. То ми је привукло пажњу.

У ноћи између 9. и 10. марта активисти протеста Жути прслуци упали су у Велику ложу Француске у граду Тарб, пренео је „Депеш“ и објавио видео наводно уништене ложе.

Приложио си ми уз писмо једну женску слику, која се у народу растура под именом Свете Богородице. Слика представља једну младу, веселу жену, са испуштеном косом преко рамена, са лицем дебелим, са уснама крмезовим, са хаљинама шареним. Без детета на рукама. И сам си увидео, да је то неправославни лик Богомајке али питаш: по чему ће човек лако познати православни лик њен?

ДУХОВНА ДНК (ДУХОВНИХ ЧЕДА, И УНУЧИЋА)

„Како ћеш рећи брату своме: 'Стани да ти извадим трун из ока твога', а ето брвно у оку твоме? Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога.“ (Матеј 7:4-5)

Свештеници, монаси и верници новоосноване „Српске Истински Православне Цркве“ („СИПЦ“), такозвани „зилоти“, традиционално су били међу најенергичнијим противницима „Парада поноса“ које су се дешавале у престоници Србије последњих година.

Мистичко-личносно присуство Светог Саве се настојањем студеничког младог игумана претворило у перформанс дигиталне лутке.

Слушао си, пишеш, како неки говоре, да желе изненадну смрт. Кад већ смрт мора доћи, нека дође изненадно и учини крај овоме животу. Боље тако него да се болешћу мучимо и да друге мучимо. Очекивана смрт је страшна а неочекивана није ништа. У вашем селу кола су прегазила једну жену на мртво. То је дало повода разним разговорима. Неки су тврдили да је таква смрт најбоља. Један се изразио о смрти овако: „нека дође, само нека не глође!“ Зато ти пишеш и тражиш објашњење.

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј упутио је следеће писмо Његовој Свесветости Васељенском Патријарху Вартоломеју, у вези са званичним ставом Српске Православне Цркве о украјинском питању.