Увод

Овај се век, не без разлога, назива веком апсурда. Песници и драмски писци, сликари и вајари, представљају наш свет као нелогични хаос, а нас – као бездушне делове тог хаоса. Политика је, независно од правца и нијансе, постала само параван, и она светском распадању привремено придаје жалосни изглед поретка.

 ОПЕТ И ОПЕТ: ЗАПАД ПРОТИВ РУСА И СРБА

Поштовани господине Милошевићу, већ деценијама се бавите православним Словенством, Русијом, Малорусијом и Белорусијом. Нарочиту пажњу сте посвећивали насртајима Ватикана на ове просторе. Рат против руске цивилизације се наставља ударом Фанара на канонску територију Московске патријаршије по налогу америчке Империје. Како Вам изгледа координација – америчке трупе се гомилају у бази Рамштајн у Немачкој, а Цариград устаје против Руске Цркве?

Одговор на напад Јова (Геча) може бити само један: Фанар уопште нема аутокефалију, територију и јурисдикцију, јер због гажења канона и обновљенске (новотарске – нап. „Борба за веру“) ЈЕРЕСИ то више није Црква. „Константинопољска патријаршија“ више не постоји - то је секта одступника – новотараца.

Улога државе у поступку добијања томоса о аутокефалији је кључна. То потврђује и архиепископ телмијски Цариградске патријаршије, Јов Геча – доктор богословских наука, предавач у православноме центру Шамбези код Женеве – који је у разговору за Би-Би-Си саопштио и друге важне чињенице.

Кад jе у оно давно вриjеме силна руска царевина 1813. године потукла гордог и охолог Наполеона код Москве и када jе некада моћна француска воjска у паници почела да бjежи од силе руске, св. Петар Цетињски, велики неприjатељ Наполеонове политике, jе одмах написао jедну интересантну, поучну а и данас посебно актуелну прокламациjу народу црногорском и брдском. У њоj jе поред позива на оружjе за ослобођење Боке, Владика црногорски изнио и своjе jасне ставове о jедном великом и надолазећем злу - злу масонериjе.

 ПРВИ ЧОВЕК У СРБИЈИ КОЈИ ЈЕ ОСУЂЕН ЗА ВЕРБАЛНИ ДЕЛИКТ ПОСЛЕ ПАДА КОМУНИЗМА  

Бранислав Ристивојевић је редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Шеф је Катедре за кривично право и криминологију. Некад је био и народни посланик, шеф посланичког клуба, председник два скупштинска одбора (за законодавство и за правосуђе и државну управу), саветник председника владе. У орвеловској Србији у којој живимо, професор Ристивојевић jе, због слободно израженог научног и стручног става,  изведен пред Виши суд у Новом Саду. На суд га је бацила поверинца за равноправност, и жена судија/ судиница/ судијка (бирајте шта вам се свиђа, у складу са новоговором „родне равноправности“ ) је недавно донела пресуду:

Љубиша Морачинин:

Олег Платонов о најзабрањиванијој књизи свих времена!

 Ако се не варам, први случај да је по тужби државног повереника за заштиту равноправности донета првостепена пресуда против физичког лица (Б. Р) десио се у мају ове године, када је суд утврдио (неправоснажно, у току је поступак по жалби) да је тужени извршио акт дискриминације жена и „ЛГБТ“. Он је то учинио текстом „Насиље у породици и насиље над породицом“ па му је суд, између осталог, доживотно забранио да јавно износи ставове којима се „омаловажавају жене и припадници/це ЛГБТ популације и подражавају предрасуде према овим друштвеним групама“. Текст се може прочитати на интернету па нека свако стекне свој утисак, а овде желим да укажем на неколико важних и суштинских грешака у вези са овим „кажњавањем“ слободе мисли.

ЗАВЕТНОСТ НА УДАРУ 

Свако од нас припада свом  народу.    И то је нормално и логично. И свако од нас дели судбину свог народа. Ако неће, он постаје конвертит, и мрзи свој народ и његов идентитет. А често се претвара и у гонитеља бивше браће, да би другима и себи доказао ко је и шта је  у новом кључу, кључу самопорицања.