Нико од политичара у Србији као и у другим државама које су затроване осиромашеним уранијумом (Блиски и Средњи исток), па ни у државама чланицама НАТО-а, није нашао за сходно да становништву каже истину. Нису хтели, између осталог, да дозволе да дође до тужбе и захтева за одштету, хтели су да несметано наставе бављење овим смртоносним занатом

Рат који још није завршен!

Уместо предговора   

На Ваведење Пресвете Богородице навршило се шеснаест година од убиства Небојше М. Крстића, србског писца и државотворца, који је погинуо у подметнутој саобраћајној несрећи. Тим поводом, објављујем интервју који сам са Крстићем водио 1994. године за крагујевачке „Погледе“. Актуелан је и данас.         

ОБРАЗ И ОТАЧАСТВО / РАЗГОВОР СА НЕБОЈШОМ М. КРСТИЋЕМ   

Помаже Бог!

Обраћам Вам се поводом књиге поштованог брата Владимира Димитријевића ЦАРСКО СВЕШТЕНСТВО. Желео бих да Вам се захвалим што сте нам омогућили да и ова књига дође до нас у пдф формату (овде:). Међутим моје јављање је због извесних, по мом скромном расуђивању, нелогичности на које сам читајући наишао на страницама 9 и 10.

Тешко је објаснити мистериозну хистерију нашег либералног друштва у вези са новошћу о томе, да Истражни комитет у случају цареубиства у ноћи 17.јула 1918.године истражује између осталог и могућност ритуалног карактера тог злочина.

Дизни се и раније „играо“ у вези са сексуалношћу ликова. Недавно су први пут приказали геј пољубац, а сада је иста та Дизнијева анимирана серија под називом „Стар вс тхе Форцес оф Евил“, још једном узбуркала јавност.

НАРОДНИ ОБИЧАЈ У СТИГУ

Славска свећа

Прави се велика славска свећа, тако да не треба да изгори сва. Када се угаси, оставља се да се поново запали на Бадње вече. Но и тада не треба да изгори сва. Остатак се пали на навечерје идуће славе и тада треба да изгори сва до краја. Нова славска свећа се не пали док стара не изгори.

Православље у Љубљани од XVII вијека до 1918. године

Иако је прва активност свештенства Пећке патријаршије на подручју данашње Словеније забиљежена већ у XV вијеку, у вријеме кнегиње Катарине Цељске Бранковић, први данас познати писани помен о православном духовном животу у Љубљани је остао записан у XVII вијеку, у наредби крањског вицедома из 1684. године.