Читав 20. век Цариградска патријаршија је искористила за ширање либерално-модернистичког богословља, стављеног у службу остваривања њених неопапистичких амбиција, на плану спољашње и унутрање мисије, ка тзв. инославним хришћанима, а заправо јеретичким религиозним заједницама на Западу, и према осталим Помесним Црквама. За спољашњу мисију коришћена је свејерес екуменизма, а унутрашња се спроводила помоћу јереси литургијског богословља и обнове, есхатолошког богословља и нарочито борбе против тзв. јереси етнофилетизма, која је, на другој страни, откривала крајњи циљ Цариградске патријаршије: присвајање себи статуса центра Православља, као тзв. и самозване Васељенске патријаршије, односно и коначно, стављања читаве дијаспоре под њену власт.

ЗАШТО СЕ ПРОФЕСОР ПРАВА БРАНИСЛАВ РИСТИВОЈЕВИЋ НАШАО НА СУДУ

Цењеним посетиоцима „Борбе за веру“ вечерас нудимо два текста о једном од најсложенијих питања нашег времена – а то су односи између светских сила и извесних структура великих сила и дијаспоре. САД, Русија, Израел, Балкан су чворне тачке савремених збивања.

Свети Амфилохије, епископ Иконијски, земљак, друг и пријатељ св. Василија Великог и св. Григорија Богослова; високо образован, велики подвижник, описује следећи потресни догађај:

Прочитах јуче у Вечерњим Новостима да је патријарх Иринеј затражио да се састане са Ником Дучићем, командантом Бондстила, како би га замолио (знајући да је Србин и православац) да се побрине о заштити српског живља и српских цркава на Косову и Метохији…

Поштовано Уредништво "Борбе за веру", помаже Бог!

Шаљемо Вам на увид интервју који је дао инспектор за Православну  веронауку господин Пасхалис Архимандритис за римо-католичке новине у  Линцу (овде:).

КО ВЛАДА СРБИЈОМ?

Истинска власт и моћ у Србији само на први поглед припадају онима који се стално појављују у медијима, и који причају час о Европској Унији, а час о томе да нашом земљом неће управљати туђа рука. Као што смо већ одавно схватили, права власт у Србији припада туђину, који дубински делује преко својих људи и невладиних организација, разарајући изнутра наше друштво и намећући му туђински, нихилистички поглед на свет. Јер, Србија је колонија на периферији канцерогеног неолибералног капитализма, чији је, између осталог, један од циљева стварање „златне милијарде“ путем смањања броја становника планете Земље – нарочито уклањањем „неподобних“ народа, који се не уклапају у „агенду“ Новог поретка, споља тако различитог, а изнутра тако сличног, Хитлеровом „новом поретку“.(1)