На отварању римокатоличке катедрале Светог Апостола Петра у Бару, 3.9.2017. године, митрополит црногорско-приморски Амфилохије дао је јеретичку изјаву о наводном "јединству у вери" православних и римокатолика. Да су нормалне црквене прилике овај човек би, због  многобројних екуменистичко-новотарских застрањења, одавно био рашчињен. Но, с обзиром да се ради о ватиканском ђаку и штићенику, и овај његов вероодпаднички испад остаће некажњен. На овом месту вреди се једино подсетити старе пословице - да сваки човек може да ради шта хоће, али не и докле хоће.

Уредништво

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропаганди и намјерама прозелитизма и револуционарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског ,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима.

Ovaj nevjerojatni događaj izazvao je sablazan kod mnogih vjernika, a španjolski biskup Rafael Zorzona Boy javno se ispričao, te izrazio žaljenje zbog ovog nedopustivog čina koji je izazvao “bol, zbunjenost i skandal u katoličkoj zajednici”.

Супербогаташи различитих националности одавно су схватили да своје економске и финансијске интересе могу остваривати изнад свих државних граница.

Загреб-Иако до данас нема трага о око 7.000 вредних српских икона несталих у Хрватској током рата, та земља тражи да јој Србија врати око 1.000 српских икона спасених од ратног вихора само захваљујући томе што су пре акција „Бљесак“ и „Олуја“ пренете у Србију.

„Знај да морамо служити, не времену, већ Богу“

Свети Атанасије Велики, писмо Драконтију

„У корак са временом!“

Гледајте паролу свих оних, који у наше време тако снажно теже да воде Цркву Христову од Христа, да воде Православље од истинског исповедања Православне Хришћанске Вере. Вероватно ово гесло не одјекује код свих, нити увек тако гласно, јасно и отворено - ово, након свега, може да одбије неке ! Важна ствар је практично слеђење овог гесла у животу, тежња да се на један или други начин, у већем или мањем степену, ово гесло примени у животу.