Владимир Путин је 1. марта 2018-те окренуо страницу историје, објавивши да је у Русији почела производња нових видова наоружања које америчку противракетну одбрану чини `у корену` бесмисленом.

После доста бурног развоја моје полемике с расколницима - следбеницима јеросхимонаха Рафаила (Берестова), добио сам од њега отворено писмо, у којем ми захваљује за "лекцију смирења" и скромно признаје да не сматра себе старцем. О. Рафаил је замолио људе да ми проследе своје писмо, што су многи и урадили. На жалост, у његовом писму нису се нашли одговори ни на једно од питања која се тичу његове делатности и његових побуда.

НА ШТА ЈЕ УКАЗАО ПРОФЕСОР ЂУРИЋ?

         У свом излагању на састанку Секције Удружења универзитетских наставника одржаном на Правном факултету у Београду 18. марта 1971. године, професор Михаило Ђурић је истакао (а касније, због тих истих речи, послат на робију):

            Ваше Високопреосвештенство! Драги оци, браћо и сестре!

   Мени је поверена улога да до вашег сазнања донесем смисао ове велике идеје руске државности, која за нас треба да буде једно од наших основополагајућих духовних преимућстава.

        Доктор права и „стручњак“ за канонска питања, члан разних Синодских комисија за суђење само појединим епископима СПЦ, пријатељ разних балканских мафијаша, члан Правног Савјета Митрополије Црногорско-приморске, подгорички парох, често лице са насловних страна жуте и полужуте штампе, „прогоњени“ прогонитељ, протојереј Велибор Џомић, због своје надасве обилате „скромности“ и „несреброљубља“, изненадио је изгледа само неупућену јавност својим најновијим брукањем пред свијетом – дочеком нове године (и то оне новокалендарске) у елитном и најскупљем приморском хотелу Сплендид.

Како је било могуће да Драгановић слободно живи у Југославији од 1967. до смрти 1983. године и да није био изведен на суд?

Публикација Терористичке и шпијунске акције против ФНР Југославије: Открића са загребачког процеса против усташке терористичко-шпијунске групе Кавран-Милош, публикована у Загребу 1948. године, ставила је у центар пажње случај злогласног фратра Крунослава Драгановића (1903-1983), пропагатора и идеолога усташтва и главног организатора тзв. „пацовских канала“, којима је после Другог светског рата, уз помоћ Ватикана, у Јужну Америку побегло хиљаде усташких и нацистичких ратних злочинаца.

Ксенија Кончаревић рођена је 1965. године у Београду. Студије руског језика и књижевности завршила је 1987. године на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду,  где је магистрирала 1991. и докторирала 1997. године. На Универзитету је прошла сва звања – од асистента приправника до редовног професора. Од 2000. до 2014. радила је на Православном богословском факултету, сада је управник Катедре за славистику Филолошког факултета.