Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи.

Старац Јефрем, Игуман Ватопедски, је одржао предавање пред 600 људи у Атини, јануара 23, 2014 године. Тема је била о модерном човеку и духовном животу. Међу онима који су били присутни био је Митрополит Хризостом из Додоне, као и многи свештеници, монаси, студенти, и многи други људи. Након молитве пре почетка предавања рекао је између осталог и ово што следи:

Епископ аустралијско-новозеландски Силуан је донео одлуку да њему поверена епархија изађе из Националног савета цркава у Аустралији, а у који je саблазно уваљена декретом јеретика Мирка Добријевића.

КАКО ЈЕ ЈЕДАН СТРАНАЦ ГОВОРИО О СРБИМА

(Одломак из говора Њ.Пр.Епископа Д-ра Николаја на скупштини Срба источних држава, одржаној 6. новембра 1949 у Питсбургу, Па.)

У римској базилици Дванаесторице Апостола, 24. марта одржано је свечано „богослужење“, посвећено 60. годишњици потписивања Римских уговора, који су ударили темеље настанку Европске уније.

У Москви је 22. марта 2017. године, у организацији Евангеличко-лутеранске цркве Русије, одржан свечани пријем посвећен свечаностима поводом 500-годишњице Реформације. На скупу су били заступљени представници хришћанских вероисповести Русије, државних власти и чланови дипломатског кора, као и друштвени делатељи. Руску Цркву су представљали секретар у Одељењу за спољне црквене везе Московске Патријаршије јеромонах Стефан (Игуманов), предавач на Православном Свето-Тихоновсом хуманистичком универзитету протојереј Валентин Васечко и још један сарадник овог Одељења.

Оче, благословите!

Никако не могу да схватим зашто је Бог, заповедајући нам да љубимо своје ближње, рекао да онај који не љуби свога ближњега, не може да љуби ни Бога, односно,  ако не уме да воли онога кога види и зна, како може да воли Онога Кога није ни видео и Кога не зна?

Јунак наше приче није се родио као Стефан, како се сада зове. Одрастао у Улцињу, у мултиетничкој средини која га је нагнала на дуго размишљање о томе ко је заправо.