Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку

После пораза српске војске у Бици на Марици 26. септембра 1371. године, долази до првих већих сеоба Срба узрокованих турским освајањима. Миграције су још више појачане иза Боја на Косову 1389. године. Међу првим избеглицама били су бројни припадници српског племства, са којима је бежало и мноштво народа. Главни правци тих сеоба су ишли према западу и југозападу (Босна и Далмација) и према северу (Угарска).

Представници покрета „Царски Крст“ предали су поглавару Руске Православне Цркве, у његовој резиденцији у Даниловом манастиру, 100 хиљада потписа против приказивања светогрдног филма „Матилда“, који скрнави сећање на Свете Царске Мученике, изјавио је за медије  лидер покрета Александар Порожњаков.

Једну младу жену из Србије данима је преко фејса малтретирао неки Хрват и тражио да изађу заједно. Причао јој је о хрватским краљевима и истицао хрватску супериорност над Србима. Очајна, обратила ми се за помоћ. Мало људи у Србији зна да читава супериорна хрватска повијест нема више од 150 година. Тек у другој половини 19. вијека Беч је стварао институције, Ватикан католичио, а католички попови и бечки ђаци измишљали приче из непостојеће хрватске повијести.

Синод РПЦЗ је поводом 100-годишњице догађаја повезаних са револуцијом у Русији, апеловао да се склони тело Владимира Лењина са Црвеног трга. Ово је коментарисао прот. Георгије Митрофанов.

Циљ Ватикана: Слабљење СПЦ и Србије

Реално је очекивати да ће Света столица (Ватикан) до 2020 године признати Kосово као суверену државу. За ову хиоптетичку, али реал-политичку претпоставку полази се од глобалног стања у Европи и ЕУ која је „заражена“ вирусом етничких и националих референдума који подстичу растакање ЕУ. Kључни интерес Ватикана у 20 веку био је доминација католичке политике у Европи, борба против комунистичких режима и активно учешће у „хладном рату“.

1. Заборавили су те? Телефон ћути? Ништа страшно. Не жали се.

2. Неправично увредили? Заборави.

3. Презиру те? Радуј се.

Србија се у протеклих 25 година налази под великим притиском Запада, а у последњих неколико година и под непосредним његовим утицајем у државним медијима. Покушај "преумљења" српског народа, који је сада без икаквог стида предузео и председник Србије, треба посматрати у контексту западне русофобије и звецкања оружја на руским границама. Запад жели руске природне ресурсе, смета му моћ државе која заузима шестину копнене површине наше планете, а саветнику људи који на Западу доносе најважније политичке одлуке, ђаволу, највише смета руско православље. Србија, као "мала Русија", представља полигон за вежбање силе. Србију Запад види као нејаког, малог брата на којем може да искали бес проузрокован страхом од директног изазивања великог, далеко снажнијег евроазијског брата.

НАПЕТОСТИ ОКО МУМИЈЕ

Поводом стогодишњице бољшевичке револуције, Руска Загранична Црква, аутономна у оквиру Московске патријаршије, тражила је да се мумија Лењина уклони са Красног трга у Москви.(1) Ипак, представник Патријаршије је истакао да то не би требало учинити сад, како због спољњег фактора, тако  због подела које би се појавиле у руском друштву.(2)