Поштовано Уредништво,

Поводом чланка на вашем сајту " Опростимо – али не заборавимо!" можда не би било на одмет мало размислити о слогану патр. Германа "Опростити морамо, заборавити не смемо." Наиме, од дана када је блаженопочивши патријарх Герман то изговорио у Јасеновцу, од људи достојних поштовања чула су се многа мишљења да се то не уклапа у нашу, православну веру.

Где је Константинопољска патријаршија - тамо неће бити мирног живота.

Последња два месеца, јуни и јули, дали су нове доказе за ову „теорему“ која лагано почиње да прелази у аксиом.

           Говори сабрат манастира Кутлумуш, иконописац, уметник и писац, који је лично познавао преподобног Пајсија Светогорца и који се 20 година исповедао код њега – схиархимандрит Анастасије (Топозиус).

         У Хрватској се рехабилитује усташтво, а војни викар Независне Државе Хрватске Алојзије Степинац може бити проглашен само за демона, а не за свеца, рекао је историчар Момчило Диклић из београдског Института за европске студије.

Чудо на Светог Илију! Проплакале иконе манастира Свети Лука у Бошњану, недалеко од Варварина. Више од стотину верника јуче је сведочило тренутку када су из очију на чудотворним иконама Св. Луке и Св. Алексеја Царевића потекле мироточиве сузе, док се манастиром ширио специфичан мирис.

Константинопољски патријарх Вартоломеј вратио се у своју званичну резиденцију на Фанару (Истанбул, Турска) 27. јула након  више од 10 дана одмора у Западној Европи, саоштила је грчка агенција црквених новости „Ромфеа“.

Колико је с једне стране ситуација тешка, а „притисак Ватикана и америчких центара моћи“ крајње непријатан, толико је с друге стране добродошао, јер је сада та ствар потпуно „транспарентна“. Игра се отворених карата и свима који хоће да виде, јасно је ко је „жито“ а ко је „кукољ“, „ко је вера а ко је невера“.

          Преп. Јустин Ћелијски:  «Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“

Сабор на Криту је окончан. Оцене и резултати истог, гледано из православног угла, су врло брзо изашли на видело, а у светлу датих оцена српски народ не може а да се не упита шта је делегација СПЦ уопште тражила на том Сабору и у чије име су стављени потписи челника СПЦ на документима који су усвојени на Сабору?