По први пут у историји Црне Горе, од поновног уједињења наше Свете СПЦ 1920. године, па све до данас, у неким великим храмовима Митрополије Црногорско-приморске, на црквени празник – Божић, није читана Божићна Посланица Његове Светости Патријарха Српског! Не, није ово нека неукусна првоаприлска монтенегринска шала! Није ово ни нека Орвелова кратка прича из дукљанско-цетињске жабокречине. Не, ово је просто слика јадне и чемерне Црне Горе у ери тајне и тихе, а опет тако јавне и гласне, и тако безукусне и бљутаве коалиције, Амфилохије – Мило Ђукановић.

УМЕСТО УВОДА         

Ове, 2017. године, навршиће се осам векова од када је Свети Стефан Првовенчани постао србски краљ. У време када је крунисан, Ватикан је био оно што су сада Вашингтон и Брисел, па се велики жупан Србије обратио папи за круну, коју је заиста и добио. У то време, Цариград је био покорен: њиме су владали Латини. И Света Гора је била под папском окупацијом. Иако је добијање круне од папе био пре свега политички, а не црквени чин, Свети Сава је четири године касније, у Жичи, на великом сабору на коме је одржао Беседу о правој вери, свог брата поново крунисао по православном обреду, и као поглавар независне Србске Цркве, чиме је папи заувек ставио до знања коме припада србски народ.

Директор "Меморијалне фондације Јасеновац холокауст" Драгана Томашевић поручила је да високи представник у БиХ Валентин Инцко треба одмах да поднесе оставку након што је упоредио Републику Српску са усташком Независном државом Хрватском (НДХ).

На почетку ове јесени навршила се година да се упокојио у Господу монах Георгије, подвижник у Старом Русику, највећи српски аскета нашег доба. О њему се мало писало. Посетио га је пре неколико година наш познати психолог др Радмило Вучић. А његов први биограф и сабрат у подвизима монах Митрофан Хиландарац написао је његово кратко житије ускоро после смрти преподобног подвижника. У наше време све више постоји интереса за боље упознавање православне вере и њених исповедника. Зато је потребно да се пише о оваквим светим личностима, Божјим људима, који су у телу живели као изван тела,  далеко од људи а увек мислили на њихово спасење.

Др Свенка Савић је положај професорице лингвистике на Филозофском факултету у Новом Саду употребила за ширење екстремног феминизма и лезбијства. У ту сврху је била и једна од оснивачица „Женских студија” у Новом Саду. Предавања у оквиру тог истраживачког подухвата почела су децембра 1995. као ванфакултетска настава. Данас су „Женске студије” – под називом „Родне студије” – део универзитетског образовања. Преко њих се универзитетска омладина ситематски индоктринише екстремним феминизмом и лезбијством.

Нови мото "православних" екумениста:

“Екуменци сви будимо блиски, наручимо валаамски виски“.

Све светске медије облетела је саблажњива „Божићна“ вест: монаси Новог Валаама почињу да производе виски (жестоко алкохолно пиће).