Крајем прошле недеље у главном граду Украјине отворен је Кијевски центар Украјинског католичког универзитета (УКУ), који је регистрoван 1994. године у Лавову (Западна Украјина). Ова мало позната образовано-научна институција финансира се директно из Ватикана, римокатоличких организација са Запада и од фонда Џорџа Сороша. Украјински католички универзитет је један од главних „центара утицаја“ у Украјини који званично ради на кидању културних и религиозних веза Украјине и Русије и који помаже консолидацију антируске позиције по целој Источној Европи, преноси портал life.ru.

Папа Франциско стао под заставу религиозног троцкизма...

У прошлу недељу, 27. новембра, папа Франциско је отворио Adventa, или јеванђелска читања, посвећена долазећем сусрету с Господом, која ће трајати 4 недеље у низу до празновања Христовог Рођења.

УМЕСТО УВОДА

Данас сам добио електронску пошту од г. Вујића, који ми шаље слике и пише: “Поштовани господине  Димитријевићу, После оних LG “клима” у манастиру Раваници (!?) (овде:), овај новотарски „гаф“ са мобилним телефоном – у току  литургијe – Владике шумадијског Јована („претече“... претече у том смислу) је невероватан (!?) (овде:) Ускоро ће – ако овако наставе – и патријарх Иринеј, као и остала браћа,  службу  обављати уз помоћ lap-topa, а литургија ће постати PowerPoint презентација (!?) За овакве православне свештенике је лош утицај Ватикана – мало. У том смислу, најгори утицај они имају сами на себе (!?)“

Патријарх Иринеј уписао се као први поглавар СПЦ који је служио литургију у Хиландару на дан славе. Владика шумадијски Јован, међутим, зачетник је новог тренда – куцкање СМС-а усред службе.

 Јеросхимонах Димитриј Зографски (даље: јсм. Димитриј),  сабрат је бугарског манастира ЗОГРАФ на Светој Гори и члан Зографског манастирског савета.  Одлуком овог савета 2014 године послат је у метох овог манастира, смештен у ближој околини Софије, где и данас служи. Магистрирао је на Богословском факултету у Софији, 2011. године, са одличним успехом, као један од најбољих студената и награђен златном медаљом.

Матија Бећковић је песник који је, већ одавно, постао глас једне епохе. Слављен као мајстор језика, тог „осветљења на путу ка битију“ (Хајдегер), доживљаван као стваралац који наставља тамо где је Његош, у „Лажном цару Шћепану Малом“ (спеву о пропасти Срба који су кренули за лажним месијом) стао, Бећковић је, зато што је формулисао реченице за памћење – а култура је памћење! – попут оне да је Косово најскупља србска реч, до дана данашњег на удару другосрбијанских јуришника. Они га проглашавају једним од главних криваца за „србски национализам“ и, да могу, трајно би га избрисали са обзорја наше културе. Но, не могу: Бећковићева поезија и беседништво вишеструко надилазе њихове нихилистичке потенцијале. И овај интервју, дат за стоти број „Геополитике“, доказ је да Бећковић види и даље и дубље од оних који га поричу.

Фотографије на којима се виде уграђени клима-уређаји манастира Раваница преплавиле су друштвене мреже и изазвали велику буру.