Научни скуп у Москви о информационом ратовању које је у пуном јеку!

У Москви је, у организацији Института Економских Стратегија Руске Академије Наука а уз помоћ Фонда Горчаков, одржан „Међународни Скуп младих лидера јавног мњења Москва – Минск – Београд – Астана“.

Кад се роди дете, зар не идемо у родитељску кућу носећи поклоне у рукама, а на уснама честитке?

А кад видимо пред собом дете, ово мало чудо, којем су потребне брига и нежност, зар му не желимо срећу, богатство, успех и друге ствари које се толико цене у нашем свету одраслих?

Наше редовне анкете на првој години студија, на почетку сваке школске године, мотивисане научним и педагошким разлозима, показују да већина уписаних студената србистике на Универзитету у Нишу никада нису видели Студеницу, Жичу, Сопоћане. Насупрот томе, не мали број њих стигао је до Рима и Ватикана. Драстичан је овогодишњи пример: показало се да је само један студент, од њих седамдесет, био у Студеници (и то са фолклорним ансамблом, а не у организацији школе), а више од тридесет је било у Риму.

Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:

Нема вести из света, које у протекле две године, на овај или онај начин  не тумаче догађања у нама блиској словенској земљи,  која се зове – Украјина. Чувена је реченица папре римског Климента VIII (1592-1605)  «Помоћу вас моји Русини ја ћу покатоличити читав Исток».  У то време није се знало за народ под именом Украјинци, а  становници данашње Украјине су себе сматрали Малим Русима – Русинима.

Схи-архимандрит Петар (Станојевић) рођен је 8. априла 1925. године у селу Печењевце, недалеко од Лесковца. Растући у многобројној побожној породици, од малена је заволео Бога и монаштво тако да је већ у 14-тој години отишао из родитељског дома у манастир.

Пре неки дан, враћајући се из једног нашег манастира, разговарах с једним побожним братом који ме је повезао. Домаћин човек, има и унуке; побожан, честит по старински. Исприча ми како се обратио у веру.