За сусрет са оцем Николајем Гурјановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тјуменског друга Степана из Тјумена. Степан је родом из просте земљорадничке породице, где их је било деветоро и припадао је, данас реткој, врсти људи, чије „да“-је „да“, а „не“-је „не“, а свако лукавство их збуњује и наводи на стид. Нашавши се у граду, нису се журили са животом, проводећи га темељно и озбиљно. И када су морали да бирају, три пута су мерили, а ако су се већ прихватали посла-хватали су се у коштац са њим. Господ воли такве, а суграђани трпе јер су поуздани.

Драги наш верни народе Епархије нишке,

Након што синоћ, до у позне сате, чекасмо исход заседања Синода, за који смо негде и претпоставили да ће бити наставак замајавања народа и исцрпљивања нашег владике и након што синоћ не сазнадосмо ништа, иако смо до касних сати дежурали поред градских цркава док се светла не погасише, јутрос сазнадосмо оно чему смо се у неку руку и надали.

То су ректор нишке Богословије Милутин Тимотијевић који је лични пријатељ Његове Светости Патријарха Иринеја и под чијим окриљем директно или индиректно ова банда опстаје.

О ХРИШЋАНСКОМ ВИТЕШТВУ

Оно што се десило у манастиру Манасији, задужбини Свеог Стефана Високог, знак је наше духовне пропасти о коме треба говорити. Наравно, и то да кажем пре свега, манастир није никакво место за витешке игре. Витешке игре су увек и свагда биле организоване при дворовима владара и властеле. Није проблем да се витешке игре организују у Деспотовцу, али манастир, место молитве и спасења душе (без обзира што га је деспот Стефан окружио тврђавом зарад заштите од Турака, па то данас делује „романтично“ и медијски исплативо) никако не треба да служи за такве подухвате.

Драги уредници - борци за веру и ини,

помаже нам Бог и свети Лаврентије.

Много помоћи треба. Ево управо прочитах овај текст Драгана Радосављевића на вашем сајту.

Данас, око 19 часова, управо у доба када на „Борби за веру“ постављамо нове текстове,  у манастиру Манасији, у Браничевеској епархији, почиње манифестација која својим садржајем пројављује сву страхоту обезбожености српских новотараца.

Светом архијерејском синоду

Српске православне цркве 

У име своје и свих верника Нишке епархије најљубазније молим високоцењене чланове Светог  архијерејског синода СПЦ да, приликом поновног разматрања и  одлучивања о злонамерно измишљеној „KRIVICI“ Епископа нишког Г. Јована, сачувају част, углед и достојанство како СВОЈЕ  тако и овог  извршно-надзорног органа СПЦ. Став и мишљење о овом проблему изнео сам у писму насловљеном Њ. Преосвештенству Г. др Буловићу које и Вама достављам у прилогу.

УМЕСТО УВОДА: О ЗНАЧЕЊУ СВЕТОСТИ

Реч „свети” у Старом Завету се среће 830 пута (kadsh – „светост”, „свештеност”). У највећем броју случајева, везана је за Јахвеа и предмете који Њему припадају, или личности које је Он изабрао за Себе.