Разбоље се војвода Дојчине

У Солуну граду бијеломе,

Боловао за девет година;

По Солуна не зна за Дојчина,

Они мисле да је преминуо

                                                                            Народна песма  

Помаже Бог, драга браћо!

Ово је при пут да Вам пишем, иако Ваш сајт читам редовно. Ако бих Вас хвалио не бих ништа ново додао, што већ нисте чули или прочитали. Једино могу да Вам пожелим да истрајете у борби за веру, настављајући да ”искупљујете време, јер су дани зли” (Еф. 5, 16). Разлог због којег Вам пишем ово писмо је скорашња годишњица престављења великог српског духовника - архимандрита Петра Денковачког.

«С 1911 года, с того времени, как в Белграде появился профессор Духовной семинарии иеромонах Николай, в сербском народе началось духовное потрясение, которое будет продолжаться до Страшного Суда», – так оценивал роль святителя Николая (Велимировича) (1881–1956) его соотечественник и духовный наследник преподобный Иустин (Попович). Но имя владыки Николая значимо не только для православных сербов – он известен как богослов, проповедник, писатель, миссионер, провидец и исповедник веры Христовой во всем мире. Поистине, это один из Святых Отцов, поставленных на свещнице церковной в кровавом и безбожном ХХ веке для решения важнейших вопросов современности…

Овом тексту има скоро две деценије, писан је 1998, а од тада се скоро ништа није променило - постало је само горе. Ипак, ево га, као подсећање.

Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају. И сви ти празници и даље су присутни: 1. мај, “међународни празник рада”, који је установила комунистичка интернационала (комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име “диктатуре пролетеријата”, преко шездесет милиона људских живота);

"БОЖИЈИ ДАР НИЈЕ ПРОСТ КАО ПАСУЉ"

Митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије (Березовски), предстојатељ Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, оштро је иступио против вршења богослужења на украјинском језику, преноси сајт "Религија у Украјини".

Душа је беcмртна. Бог ју је таквом cтворио. Она није без почетка, као што је Гоcпод, она је cтворена у једном моменту, али од тог момента кад је cтворена, она је беcмртна. Она је cтворена, али је беcмртна. Као што cу анђелcке cиле, и њих је Бог cтворио, ниcу без почетка, али cу беcмртне.