ПОВОДОМ ЧЛАНКА У „НОВОСТИМА“

Ситуација око прогона владика Филарета и Георгија се захуктава. Све се одвија по устаљеном рецепту, који је својевремено објаснио аналитичар Александар Б. Ђикић у свом тексту „Попу поп, бобу боб“, насталом 2010, када је смењиван владика Артемије. Тада је овај аналитичар на „Новој српској политичкој мисли" писао: „Елем, када се ловина дефинише, креће се у медијску хајку. То нам је познато из блиске прошлости, али нам додуше није пријало током деведесетих, када су нас ћерали. Сада кад ми ћерамо, е то је већ мерак.

Како „Борба за веру“ сазнаје из извора блиских врху СПЦ, синодска комисија за свргавање Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г.Г. Георгија још увек није доставила датум свог доласка у Канаду. Разлог за то је наводно чекање виза у Бечу за чланове комисије – епископа рашко-призренског Теодосија, епископа зворничко-тузланског Хризостома  и попа Велибора Џомића.

НЕКИ ДЕТАЉИ ИЗ ФИНАНСИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА ЧЛАНОВА СИНОДСКЕ ИСЛЕДНИЧКЕ КОМИСИЈЕ

3. НЕИСЛЕДИВИ ИСЛЕДНИЦИ

Водећи амерички геополитичар Збигњев Бжежински, који је био саветник Џимија Картера за националну безбедност, схватио је да ни Кијев ни Запад немају шансу да Русији преотму Крим и да се зато треба усредсредити на спасавање онога што је преостало од Украјине.

„Све што је рођено од Бога побеђује свет;

и ово је победа која победи свет – вера наша“

(1. Јован. 5, 4)

Они који разапињу Христа и тргују у храму, они што једу куће удовичке и лажно се моле дуго, они што товаре људима бремена незгодна за ношење а сами живе у раскоши и аутистичном самозадовољству, они који воле почасна места на гозбама и међу моћницима овога света, они који сами не желе и другима не дају да уђу у Цркву као Царство благодати и  Истине, одавно су себе изопштили из ње па, кивни, јуришају на све оно што је још остало честито и правоверно.

Већ давно су минула та времена када су људи одлазили у битку, вадили мачеве, копља и стреле, лицем у лице се сусрећући с противником у крвавој борби, у дуелу где је одлучујући фактор победе неретко била неукротива одважност, снага и храброст војника, војна умешност и таленат војсковођа, љубав према својој Отаџбини и, најважније, жеља да се положи душа за своје пријатеље (Јн. 15: 13).