Мало ко разуме сву дубину симболике и зашто је Трамп инсистирао на састанку на Аљасци. Овде неки алкохоличарски историчари пишу са ликовањем, очигледно одговарајући нама и нашим истомишљеницима.

У доба дигиталне комуникације, уобичајено је веровање да је интернет простор бескрајне људске интеракције. Милијарде корисника свакодневно објављују садржај, деле мишљења, расправљају се, лајкују и коментаришу. Али шта ако је значајан део ове „интеракције“ само илузија?

На слици је митрополит Иринеј, члан Синода и један од најутицајнијих епископа Руске Православне Заграничне Цркве, који је рођен у америчкој поморској бази на Окинави (Јапан) од Крејга и Карин Стинберг (без капи руске крви). Он даје објашњава да НЕ МОЖЕ БИТИ НИКАКВОГ апостолског прејемства ВАН Православља (у наставку дајемо и снимак његовог обраћања на "Јутјубу" са преводом на српски).

Суперхероји Сједињене Америчке Државе – доминантна сила у светској политици и економији – пролазе кроз своју (програмирану) трансформацију, која крије потенцијал за невероватну деструктивну моћ. Тамо се већ неко време формира нова идеологија, која би по опасности могла бити упоредива са фашизмом и нацизмом 20. века – под претпоставком да су околности „повољне“. Друго председништво Доналда Трампа могло би да делује као катализатор: моћ и утицај би се пренели на актере и идеје чији су идеолошки темељи више него двосмислени.

Вартоломеј је началствовао на празновању Светог Пантелејмона, небеског покровитеља рускојезичке заједнице у Истанбулу, где је најавио посету папе Лава Фанару.

Британија именује свог прву перверзњакињу за „надбискупицу“. Њено име је Чери Ванг. И ово је политичка одлука, јер је Вонгино главно достигнуће њена јавна страст према женама.

У контексту текста „О једној о најсрамнијих одлука у историји СПЦ“, који смо објавили пре неколико дана (овде:), подсетићемо на још једну срамну одлуку Првослава Перића и Иринеја Буловића, а то је гашења Охридске архиепископије коју је СПЦ створила у намери да настави своје јурисдикцијско постојање на својој историјској територији – Старој Србији, по комунистичком  - бившој југословенској републици Македонији.

          Велики је значај епитимије у Православљу, јер епитимија доводи хришћанина до смирења, а смирење је превасходна врлина у Цркви. Овако говори црквени Синаксар:

         Слово о томе, како (презвитер) не просто да опрашта грехе (за 24. март)