За  људе који нису спремни да дају своје личне податке за универзалну електронску картицу треба да буде пронађена законска алтернатива, изјавио је патријарх московски и све Русије Кирил у Државној Думи.

Учтива реченица: „Да, чуо сам за вас, баш ми је драго што смо се упознали”, данас има сасвим други смисао. До сада смо знали и ко је Велики Брат, и да нас посматра, али сада он зна ко смо ми.

Ових дана су неки дневни листови и сајтови, са бомбастичним „велико чудо“, објавили вест да је на Богојављење, приликом освећивања воде, на жезло Јерусалимског Патријарха слетео голуб. Тим поводом, за наше цењене посетиоце доносимо неке актуелне и значајне информације, на основу којих ће лакше моћи да донесу исправан суд о овом догађају.

Десило се нешто што се у овом нашем, тешком и страшном, а заглушеном медијском буком, времену тако често догађа: до јуче си сретао човека и разговарао с њим, а онда га, изненада, нема. Тако се десило и са нашим познатим књижевником Миленком Пајићем из Пожеге, који је деценијама радио у Дому културе у Чачку. Требало је да оде у пензију; није имао никаквих озбиљнијих (регистрованих) здравствених проблема…Седео је у свом дому, читао (био је страствени читалац ) и – заспао…Пре неки дан…

     Већ дуже време студенти Православног богословског факултета у Фочи су приморани да учествују у предавањима на Католичком богословном факултету у Сарајеву, а све под благословом и притисцима декана Дарка Ђоге. Дарко Ђого је постао декан захваљујући епископу-бискупу Григорију који обавља дужност администратора Митрополије дабробосанске, а заменио је Бориса Брајовића.

Процес увођења универзалних електронских картица (УЕК) и електронске личне карте мало је успорен у светлу погоршања односа с низом западних земаља, изјавио је данас у Друштвеној комори Русије шеф одељења Светог синода РПЦ за односе цркве и друштва протојереј Всеволод Чапљин, који у име РПЦ учествује у разматрању те теме с представницима власти.

Идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут је у српској јавности изнета још 1860. године. Први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године. Међутим, како је целокупан пројекат оснивања Универзитета због низа неповољних околности био на дуже време осујећен, Православни богословски факултет основан је, заједно са још четири високошколске установе (Филозофски, Правни, Медицински и Технички факултет) тек 1905. године, када је, 27. фебруара, донет Закон о Универзитету.