Хитно одговарам на писмо читатељке „Борбе за веру“.

У доба кад сам сарађивао са Мирољубом Петровићем, он није био агресиван према православној вери. Напротив! Пошто је то било још почетком 21. века, кад сам био вероучитељ при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, повремено сам га доводио да држи предавања о хришћанском креационизму и лажима и заблудама еволуционизма.

Мирољуб Петровић је човек који је запао у јерес и који многе обмањује представљајући се као православни верник, а у ствари његово учење је хула на Духа Светога, за које нам је речено да се неће опростити ни у овом ни у будућем веку. Наиме, највише страдају болесни људи који се хватају за последњу гранчицу. Тако због своје немоћи и болести упадају у канџе јереси.

Дана 28 децембра била је годишњица смрти поглавника Независне државе Хрватске, ноторног ратног злочинца, лично одговорног за истребљење преко 700.000 Срба, свих Јевреја (33.000) и свих Рома (80.000) у Хрватској.

ДВЕСТА ГОДИНА ЈЕДНОГ СТРАДАЊА

На данашњи дан навршило се навршило двеста година од када су пострадали Свети Преподобномученици Пајсије и Авакум. Осим Литургије, коју је служио патријарх Иринеј у цркви Ружици на Калемедану, и то на Материце, није било НИКАКВОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА ТАКО ЗНАЧАЈНОГ ЈУБИЛЕЈА. А зашто?

Центар „Симон Визентал” осудио је јуче одржавање мисе у Загребу за пронацистичког усташког поглавника Анту Павелића, истичући да то представља „значку срама” за католичку цркву.

Oд француских револуционара, просветитеља и масона 18-тог и 19-тог века шири се кроз европски систем образовања све до наших дана једна огромна лаж о европском средњевековљу.

У великој конкуренцији мутивода, преливода, лажа и паралажа, барона Минхаузена и приповедача ловачких прича међу екуменистима и новотарцима у СПЦ, владика бачки Иринеј Буловић заузима прво и неодузимљиво место. Кад говори неистине, он то чини тако убедљиво, да и сам мисли да је истина. Тако се показало и у новом броју часописа „Печат“, у коме дотични разглаба, на више страна, на разне теме.

Разумети шта се дешава у Украјини је могуће, дати оцену и прогнозу развоја догађаја је много сложеније. Али у сваком случају неопходно је доследно се држати једног правила: одложити емоције на страну. Крв, смрт и разарање  – то је озбиљан емотивни удар, али ако мислите емоцијама, ни тачне оцене ни тачних предвиђања неће бити.