(Из живота св. свештеномученика Артемија. Чети Менеј 13 апр.).
Једанпут, вели се у живопису св. свештеномученика Артемона, Епископ Сисиније говорио је Лаодикијским хришћанима: ''Децо моја, чујем како Антихрист улази у град и хоћеда убија Хришћане. Нека вас не одвоји о љубави Према Христу ни огањ, ни мач, ни зверови, ни ма каква друга љута смрт''. О каквом је антихристу говорио епископ Сисиније? Да ли о стварном о коме говори Реч Божја и уче свети Оци или о неком другом?
Редовно пратим ваше текстове који су уинтересу очувања Православне вере, али јеово је први пут да вам пишем. Волео бих да је повод био лепши, али овог пута је тако.
Ових месеци, окружен сам смрћу. Умрло је толико људи које сам, на овај или онај начин, знао; блиских, мање блиских, али познатих. И то скоросви –од рака (осим једне побожне, 86-годишње баке, која је отишла са овог света по старачкој немоћи). Уосталом, већ сам и писао о томе – мајка ми је умрла од малигног тумора 2008 (рођена 1943); ташта (рођена 1954) од тумора,прошле, 2013. године. Комшинка на спрату – тумор мозга; обућар из суседства – тумор стомака…И редом…
ЦИА постепено скида печате са тајних докумената. То што су Американци одмах после Другог светског рата стали заштитницима бивших нацистичких злочинаца, престаје да буде тајна.
Ми православни волимо да кажемо да се наша Црква убрзано подмлађује, да је омладине у храмовима све више и више. Али реалност није баш тако светла: број „симпатизера“ заиста убрзано расте, али број озбиљно оцрковљених младих људи, до данашњег дана, није баш тако велики. Таква ситуација представља озбиљан црквени проблем, који морају заједно да решавају, како сама омладина, тако и ти, који их доводе у храм.
Верници из целог света хрле ка Острогу. Гост из Јапана у одори древних ратника са заденутим мачем
Сваки дан под острошким гредама је чудесан. Ка ћивоту Светог Василија чудотворца слива се река људи са разних страна света, из Енглеске, Америке, Јапана...
“Изазивам огањ на себе!...” – припадник снага самоодбране Доњецка (22 године), погинуо под Доњецком спасавајући своју браћу
Млади специјалац са аутоматом Калашњиков у рукама шета око солитера «Москва-Сити». Њега нико не примећује, он је одавно умро. Живи само сећање на њега. А у сећању, тегле конзерви у ватри наоколо, прасак експлозија, муњевити бој. И последња граната под ноге непријатеља…
И поред мучнине која се догодила око одржавања тзв. геј-параде, овом бљутавом темом се и даље бави патријарх (ако је још увек патријарх) Иринеј. Он је управо, са својом сабраћом, завршио посету, између осталог, и својој колегиници архиепископици Шведске Антје Јакелен, оној која је прва жена-„архиепископ“, тј. поглавар „цркве“ у Шведској. Иначе, уз то је Јакелен још и велики борац за једнакост геј-„бракова“ са браковима (мужа и жене), верује у теорију еволуције и не верује да је Богородица зачела Христа без мужа.
Помаже Бог
Поштовани председниче,
ЦИА постепено скида печате са тајних докумената. То што су Американци одмах после Другог светског рата стали заштитницима бивших нацистичких злочинаца, престаје да буде тајна.
Ми православни волимо да кажемо да се наша Црква убрзано подмлађује, да је омладине у храмовима све више и више. Али реалност није баш тако светла: број „симпатизера“ заиста убрзано расте, али број озбиљно оцрковљених младих људи, до данашњег дана, није баш тако велики. Таква ситуација представља озбиљан црквени проблем, који морају заједно да решавају, како сама омладина, тако и ти, који их доводе у храм. 
Верници из целог света хрле ка Острогу. Гост из Јапана у одори древних ратника са заденутим мачем
“Изазивам огањ на себе!...” – припадник снага самоодбране Доњецка (22 године), погинуо под Доњецком спасавајући своју браћу
Је