Патријарх српски Иринеј изјавио је у Пећкој патријаршији да би Срби на Косову и Метохији требало да изађу на предстојеће локалне косовске изборе и да изаберу најбоље људе од угледа и ауторитета

Руководилац  Патријаршијске комисије РПЦ за породична питања, заштиту материнства и детињства протојереј Димитриј Смирнов подржао је иницијативе да се забрани сурогат-материнство.

Како нам јављају читаоци из Чачка, први пут од када православни верници у овом крају иду у цркву, нико од њих данас није могао да оде у своје парохијске храмове на Свету Литургију – ни црква Светог Вазнесења, ни црква Светог Успења, ни храм Свете Марине у Атеници нису служили Литургију по наређењу администратора жичког, епископа шумадијског Јована. Народ је по обичају кренуо у своје храмове, али Литургије није било. Разлог? Главна новотарска теза – да кад дође епископ у неко место, тада се служба служи само тамо где је он.

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ

Ваша Светости и драга браћо Синодалци,

Фебруара месеца прошле године легални и легитимни представници четири општине са севера Косова и Метохије обратили су Вам се писмом у којем је изнета забринутост за останак и опстанак српског народа на светој српској земљи, након потписивања тзв. Бриселског споразума.

Козаци, православни активисти и припадници патриотских удружења осујетили су покушај ЛГБТ-заједнице да на Марсовом пољу у Санкт Петербургу одржи митинг.

Као што се Господ стара за наше спасење, тако се и човекоубица - ђаво пашти да човека доведе до очајања

Очајање се, по учењу светог Јована Лествичника, рађа или од свести о мноштву грехова, од очајања савести и несносне туге (при којој се душа, покривена мноштвом рана, због неиздржљивог бола погружава у дубину очајања), или од гордости и надмености кад се неко сматра недостојним греха у који је пао. Очајање правог првог облика човека вуче у све пороке без разлике, а при очајању друге врсте човек се још држи свог подвига што, по речима Јована Лествичника, не одговара разуму. Прво се лечи уздржањем и добром надом, а друго смирењем и неосуђивањем ближњег (Лест. 26).

Предлагаем вниманию читателей перевод беседы уже знакомого им сербского пастыря иеромонаха Симеона (Станчетича), игумена монастыря Рукумия, посвященной проблемам болезней, семьи, воспитания детей и духовной жизни в современном мире.

Јеромонах Дионисије (Игнат), у светом Крштењу Димитрије, рођен је 22. септембра 1909. г. у Румунији, у селу Ворничењ, у срезу Ботошањ, у породици побожних сељака. Био је најмлађе, осмо дете и напунио је тек годину дана кад му је умро отац, оставивши сиромашну мајку са сирочићима, све једно другом до уха – најстарије дете, будући старац Гимназије, имао је свега 10 година. У таквим тешким условима, који су били још гори због тешких година Првог светског рата, потоњи старац Дионисије је ипак завршио 4 разреда основне школе и 2 године се школовао у вишим разредима.