За скоро сваки од адитива, хемијских додатака којих има у слаткишима, лековима, козметици, безалкохолним напицима, супама, производима од меса или пекарским производима, утврђено је да могу да изазову рак, или друге болести. Посебан ризик адитиви представљају за здравље деце до три године. Разни заслађивачи, боје и појачивачи укуса могу да буду окидачи за појаву разних болести, упозоравају стручњаци.
Академик Србољуб Живановић већ деценијама је заокупљен Јасеновачким системом концентрационих логора. Овај водећи светски антрополог, који живи у Лондону, био је члан тима који је по завршетку Другог светског рата истраживао масовне гробнице и пребројавао јасеновачке жртве.
Михаил Александрович Новоселов један је од најзначајних руских духовних писаца 20. века. Веома је допринео одбрани светоотачког Православља у Русији, и био један од најгласнијих заговорника обнове установе патријарха у Руској Цркви. Одлучан борац против нарушавања црквене слободе, није ушао у општење са митрополитом Сергијем због признавања комунистичке власти. Његова књига „Писма друговима“ настала је у време сурових гоњења на Руску Цркву, када су обновљенци – модернисти покушавали да је разоре изнутра. Пострадао од комуниста, Новоселов је канонизован као руски новомученик. Пошто су његова времена слична нашим, објављујемо једно од писама из ове значајне књиге.
Са радошћу обавештавамо посетиоце „Борбе за веру“ да је изашао нови број часописа „Збиља“, који уређује угледни борац за светосавско српство г. Момир Лазић. Број је подељен на три дела: Јасеновац 1941-1945 – Ниш 2013, Истина о случају владике Артемија и Мудри као голубови, безазлени као змије (Српска Црква на раскршћу). Број је штампан на 100 страна и представља изванредан приказ стања у СПЦ. Збиља се може наручити на телефон: 064/229-3402.
Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова. Овима, као утицајним, спонтано су се придруживали људи који су им подређени, не размишљајући тада довољно о могућим штетним последицама од тога, како по Цркву тако и по Државу, с обзиром на болно питање судбине Косова и Метохије. А то питање се, стицајем многих неповољних околности, неминовно преламало и преко плећа епископа Епархије рашкопризренске, др Артемија. Силом наметнутих политичких и дипломатских решења у вези са Косовом и Метохијом, а на штету Срба, као у кључалом казану нашао се и епископ Артемије. У тако сложеним и тешким околностима било шта и било како да је предузимао, држећи се аутономних, црквеним канонима загарантованих, архијерејских права, неизбежно је било да са једне или више страна наиђе на осуду. У тој и таквој дубљој позадини треба тражити праве узроке за сва поступања утицајних политичара и црквених људи, као и за све црквене одлуке и казне до сада изречене против епископа Артемија.
-Докази инославних у корист Православне Цркве против папске „непогрешивости“-
Као обележје истините Цркве може се навести још једно њено карактеристично својство - непогрешивост. Православна Црква неопогрешиво исповеда веру предату јој Самим Господом Христом преко Његових св.Апостола.
У прилогу Вам шаљем део текста књиге Владислава Аљбиновича Мајевског: “Русские в Югославии. Взаимоотношения России и Сербии. Том 2. Издание исторического Кружка Нью-Иорк 1966“ који се односи на његово гледиште на поступак, и успомену на разговор са архиепископом Гермогеном у првим данима после априлског рата 1941.г. Ова књига, иначе има 2 тома, први се односи на најстарије историјске везе Србије са Русијом од Средњег века до краја Првог светског рата (484 стр.), а други – одакле је овај одломак, на живот избеглица из Русије (по завршетку руског грађанског рата – период 1920 - до око 1950 г.) и његовог одласка у САД (361 стр.). Преводим оба дела на српски - а издавање је неизвесно. Део о Гермогену је само једна од краћих епизода у књизи, али је то једини (колико знам) штампани запис савременика из прве руке, човека који није ниуколико био уплетен у догађања око формирања “ХПЦ“ и био згрожен њиме.
Вук Настић, отац Настасије и Дамјана, на сопствени захтев се подвргао полиграфском испитивању, које је потврдило његове наводе
Вук Настић, коме је пре седам месеци амерички суд одузео децу и забранио му да их виђа због наводног злостављања малишана, доказао је на полиграфу да није крив и тај аргумент ће можда и пресудно утицати на исход суђења заказаног за 26. јануар.
У задње вријеме - Боже, да ли су ово, заиста, задња времена - видимо наше црквене великодостојнике како широм ове грешне планете ходе; састају се, сједе са других фела вјерских великодостојницима; грле се и цјелују; резолуције разне састављају па потписују; по свијету ходе и разни нам свијет у земљу Србију доводе - све у име љубави и јединства екумене.
