Поштовани људи добре воље, колеге уредници, молимо Вас да на вашим  насловним странама објавите следеће:

Гњилане је град у Косовском Поморављу, из овог града је после 1999. године протерано око 15000 Срба.

Једини православни симбол поред оскрнављеног гробља је и црква св.  Николе у центру Гњилана која је у фази пропадања.  Неколико икона је већ уништено због прокишњавања крова, а такође и зидови у горњем делу цркве.

Уколико нешто не предузмемо прети опасност да изгубимо велико културно  благо.

            Уредништво сајта www.kosovo-metohija.com

08. 11. 2010. 20:11h | Р. Лончар - Вести

Да ли СПЦ постаје цариградска област?!

Непознати Црноречанин

МОЛЕБНО ПОСЛАНИЈЕ СРПСКОМ ЕПИСКОПУ

Прими, Преосвећени (име рекав), од недостојног,

Још недостојније посланије

Молитвом орошено,

Што приноси ти

Као дар са скрвних усана

Које ће умити реч о Господу

Школски сајтови без ћирилице

Папа помаже Краљеву!

         Папа ће позвати вернике из читавог света да упуте помоћ Краљевчанима, пренео је београдски надбискуп Станислав Хочевар поруку високих званичника Католичке цркве.

Српски културни клуб Републике Српске

У сусрет 2013.

Монументални латински крст највећи у Европи (82 м.) биће подигнут на брду Виник, надомак града Ниша у част цару Римског царства - светом Константину Првом Великом (lat. Flavius Valerius Aurelius Constantinus) ( 28. фебруара 274.-22. јуна 337.), римски цар 306.-337.), рођеном у Наисусу (Нишу), а поводом јубилеја 1700. година од проглашења Миланског едикта (313) којим је свети цар Константин озваничио хришћанство. Идејно рјешње крста (крста антихриста) има двојако симболичко значење: у свом горњем дијелу симболизује апсорбовање умањеног православног крста од стране римокатоличког по оној народној  „већа риба гута мању“, али и да је на традиционалном хладном римокатоличком крсту православни крст распет као Исус Христос, као што су хрватски клеронацисти уз благослов Ватикана распели „šizmatički“ православни народ српски.

Мермер из Рима за Константинов храм

Бранко Јаначкович | 03. 04. 2010. - 00:02h

Ниш - Белим мермером од којег су направљени древни Рим и Венеција, биће опточен храм Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, једна од највећих православних цркава у изградњи у овом делу Србије. Како се ближи 2013. година и датум прославе 1.700 година од потписивања Миланског едикта - којим је цар Константин Велики признао хришћанство као државну религију, убрзавају се радови на завршетку ове цркве. Постоји реална могућност да тој прослави у Нишу присуствује и римски папа Бенедикт XVI.

Владимир Димитријевић

 Нови изазови за светосавље

 РАСКОЛ ИЛИ ПОМИРЕЊЕ?

(Случај владике Артемија пред Сабором СПЦ и србском јавношћу)

 Ко је рекао „раскол“?

Среда треће седмице октобра 2010... Земља Србија... Најстарије дневне новине на Балкану... Један високи клирик Србске Православне Цркве, познат као успешан бизнисмен, возач луксузног аутомобила, кошаркаш, фудбалер, човек толеранције (са пуно љубави и за „антигеј“ демостранте, и за полицију, и заблуделу „топлу браћу“), еколог (чистио жваке са улица једног града), у свом интервјуу најавио је – раскол у СПЦ! Ни мање, ни више! И то без нарочитих знакова жаљења, туге, узнемирености, осећања свеодговорности. („Сви смо криви за све“, говорио је генијални Фјодор Михајлович.) Као да је проценио да ће у рaскол отићи безначајан број верника. Шта има везе? Нека иду! Тако је, у Библији, млади Ровоам, син Соломонов, кад је дошао на престо, претио народу: „Мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима“ (2. Дневника 10,14). И то је изазвало слугу Соломоновог, Јеровоама, да одвоји десет племена Израиљевих (било их је укупно дванаест), да оде у раскол и створи државу Израиљ. Млађаном и надобудном Ровоаму остала је само малена Јудеја.

ПРОСЛАВА ИМЕНДАНА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА