Кфор и званично "предао" Грачаницу

МОШТИ СВ. ДЕСПОТА СТЕФАНА НИСУ У МАНАСИЈИ, ВЕЋ У КОПОРИНУ

         Упркос томе што је још почетком 80-тих година прошлог века наш антрополог светског гласа, академик проф. др Србољуб Живановић, на молбу патријарха Германа и епископа браничевског Хризостома, извршио антрополошкe  и палеопатолошкe  анализе и идентификацију моштију Деспота Стефана Лазаревића (у „Гласнику“ СПЦ бр. 11/1981. писало је да је доказано да се мошти Деспота Стефана налазе у Копорину), и што су по одлуци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве мошти положене у ћивот у манастиру Копорину (опширније о овоме у прилогу који доносимо – прим. „Борба за веру“), с времена на време у јавности се појави дезинформација да су мошти Св. деспота Стефана пронађене у манастиру Манасији 2006. године приликом радова у цркви. У изјави агенцији Танјуг, од 22. августа 2010. године, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Гордана Симић изјавила је да је "дефинитивно решена" енигма гроба деспота Стефана Лазаревића, чија је задужбина Манасија. "Деспот Стефан је сахрањен у цркви 'Света Тројица' у Манасији и то је црква признала", рекла је Симић.

Владимир Димитријевић

New Age и дроге

           Халуциногене дроге су одувек биле коришћене за паганске сусрете са оностраним. Не мирећи се са убогом свакодневицом у којој нема ничег осим зноја лица и жуљевитих дланова који се боре са маћехом земљом, пагански човек је хтео да се пробије у свет који је са оне стране сиве завесе навикнутог и обичног. Индијанци Северне и Јужне Америке користили су многобројне дроге у ту сврху. Пејотл, „кактус визија“, давао им је храброст пред борбу, а жреци су преко њега сретали племенске богове. Када је стигло западно, инквизиторско Хришћанство, пејотл им је у визијама доводио „Христа“ и „Свеце“.

ОЛТАР НА ДНУ ВРЕЛЕ ДУШЕ

Ђакон Александар Љубанић

"ЛИСИЦЕ ИМАЈУ ЈАМЕ И ПТИЦЕ НЕБЕСКЕ ГНЕЗДА, А СИН ЧОВЕЧИЈИ НЕМА ГДЕ ГЛАВУ ЗАКЛОНИТИ" (Мт. 8,20)

Један од Лазаревих

Екуменизам и литургијска ренесанса

(3.део)

Цркви враћају имања

Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Заклетва једног свештенослужитеља

 Заклетва је део ритуала произвођења личности способне и достојне за свештенослужитеља Цркве Христове. Садржај заклетве се мењао па је данас тешко утврдити какав је био на, пример, пре стотинак година.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У МАНАСТИРУ ШИШАТОВАЦ

          Преславни празник Преображења Господњег свечано је прослављен и у манастиру Шишатовац. Светој Архијерејској Литургији, коју служио Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије, уз саслужење настојатеља манастира јеромонаха Варсануфија, јерођакона Дамјана и јерођакона Матеја, присуствовао је један део  избеглог монаштва и велики број верника из свих крајева Србије.

Ранко Гојковић

O „сестринским“ црквама, два плућна крила и сличном

         Римски папа Јован Павле II издаје 27. новембра 1983. године папску булу, којом је легализовано чланство у тајним друштвима за римокатолике, када је престао да важи канон 2335. То је олакшало већ разагранате везе између католичких прелата са мафијашким круговима. Почиње већ нескривена заједничка борба светске закулисе и Ватикана на поплочавању пута за долазак антихриста; почињу да се обистињују речи великог православног књижевника и пророка Ф. М. Достојевског, који каже да ће папа римски лично ставити круну на главу антихристу, а Ватикан практично почиње са рехабилитацијом издаје Јуде Искариотскога (види реферат Олге Четверикове са међународне конференције: „Православље и Ватикан: да ли је сукоб неизбежан?“