Службе не руше Цркву

Др Александар Каломирос

Додатак

ДА ЛИ ЈЕ ПАПСТВО ЦРКВА?

Одсекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, него што не само да су шизматици, већ су и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима!

Св. Марко Евгеник Ефески

У СПЦ влада мир

Аутор: Ј. Т.

26. децембар 2008 - 11:54

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2008. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

         МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

Владимир Димитријевић

РЕЧ НА РЕЧ

(Одговор епископу Атанасију Јевтићу)

Уместо предговора

I

У полемикама које се, око литургијске реформе, у последње време воде у Србској Православној цркви постало је уобичајено да се о туђим књигама суди на основу нечега што, у стара времена класичног полемисања, не би могло бити основа за суд и осуду. Први случај подробно је описан у у овој књизи (владика Атанасије је о „Хлебу Небеском и Чаши Живота“, ( у даљем тексту ХНЧЖ; списак скраћеница дат у литератури, на крају књиге) чији је аутор потписник ових редова, судио на основу насловне стране), а други случај је критика коју је свештеник Александар Ђаковац, уредник сајта verujem.org, упутио истом том потписнику, дисквалификујући књигу „Царско свештенство“ само на основу предговора. Ево како пише Ђаковац:

Процес глобализације је нужан, али доноси и многе замке

Поводом католичког Божића за Данас говори председник Међународне бискупске конференције „Свети Ћирило и Методије“, надбискуп београдски Станислав Хочевар

Аутор: Јелена Тасић

Православна Црква исповеда да чува Веру Апостолске Цркве. Док правоверујући Епископ са Апостолским Прејемством хода духовним корацима Отаца, тамо је и цела Црква Христова. Где год да су они, који су одани Петровом исповедању Христа као Сина Божијег, тамо је и Православље.

И где год се предање Цркве и Отаца чува верно, као што нам је Свети Павле наредио, тамо налазимо нашу Веру. Духовно наслеђе, жива Вера Светих, јединство Богонадахнутих литургијских и духовних предања, јединство сведочења у Православном Крштењу и Причешћу – тамо се изражава наша Вера.

Димитрије Целенгидис

Професор Богословског факултета А.П. Солун

Монаштво и Православље вере[1]

 У историји Цркве монаштво се појављује пре свега као она установа, у чијим границама се славослови и обожава даноноћно Тројични Бог, проживљава се ауторитативно Еванђеље и изграђује се заједнички живот у Христу. Додатно је непобитна историјска истина да је монаштво у критичним периодима Цркве било не само заштитник догмата, већ врло често и најзначајнији носилац, обликовања и изражавања истина вере.