Славна историја?

Ок, украшћемо је!

 Бестидном лакоћом понављане, речене кривотворине у „држави" Косово постају део виртуелне историје, културе и баштине, традиције „уназад" склепане, по моделу: ако нечега није било, створимо то, дајмо му патину, учинимо да буде још старије, древније и – славније

 Пише: Љиљана Богдановић

УТУК ГРЕШНОМ МИЛОЈУ

 Поштована редакцијо,

Редовно пратим Ваше текстове, са којима се у највећем броју случајева слажем, и из којих сам заиста научио доста о нашој вери. Морам признати да сам редовно пратио текстове грешног Милоја и они су ми много помогли да разумем превару и издају коју носе новотарије у богослужбеном поретку. Посебно сам пратио његову збирку текстова ''Сине мој не пристај'', а захваљујући Вашем сајту наручио сам, добио и више пута прочитао његову књигу ''Не помичи старе међе''. До пре неки дан грешни Милоје је уживао моје безгранично поверење. Међутим, када сам прочитао његов текст који сте недавно објавили под насловом: ''Јао мени до Бога милога, ђе погубих од себе бољега'', у коме он „попује“ свештенику Радославу Милинковићу који је протојереј ставрофор, па још и архијерејски намесник, променио сам свој став и хоћу изричито да изразим своје неслагање са г-дином Милојем.

Састанак патријарха Кирила и Бартоломеја

        Тродневна посета патријарха Москве и целе Русије Кирила Турској која је почела данас прва је у низу његових пријатељских обилазака православних цркава света. У Истамбулу који је у историји хришћанства познат као Константинопољ Кирил ће се срести са поглаваром Грчке православне цркве, светским патријархом Бартоломејом. Стране ће размотрити питања свеправославног јединства.

Епископ Артемије

БЕСЕДА НА СЛАВИ МАНАСТИРА СОПОЋАНИ

(Духови 2009.)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место на коме смо се данас сабрали да прославимо овај велики празник Силаска Св. Духа на Апостоле, празник рођења Цркве Христове на земљи. На данашњи празник, браћо и сестре, завршено је дело спасења рода људскога, које је Господ Исус Христос  извршио Својим доласком на земљу, Својом науком, Својим делима, Својим страдањима, Својим васкрсењем и вазнесењем на Небо.

Жељко Которанин

ТРИ ОДГОВОРА ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

 У броју 31. часописа „Свети кнез Лазар" уместо увода објављено је писмо епископа рашко-призренскога и косовско-метохијскога г. Артемија Светом архијерејском Синоду Српске Цркве. Непосредно после истога писма објављен је текст извештаја и декларације са „једног значајног међуцрквеног сусрета у Београду", који је био предметом реченога писма у три прва питања.

Владимир Димитријевић

ОД АТИНЕ ДО ТБИЛИСИЈА

(Васељенско Православље и екуменизам)

додатак II

 РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Пред читаоцем се налази кратак преглед борбе за очување Светог Предања пред изазовом екуменизма, те, по оцу Јустину, „свејереси” наших дана. Наравно, дијалог са инославнима није туђ Цркви од Истока; али, екуменизам је одавно престао да буде дијалог, а постао идеологија. Сведочења из православне Грчке, са Свете Горе, из Румуније, Русије и Грузије су ту да нас подсете на чињеницу да је Црква жива и да се бори, чега је сведочанство и скуп „Светосавље данас: изазови и одговори”, одржан у организацији Епархије банатске 15/28. септембра 2008. у Панчеву.

Епископ рашко-призренски Артемије

 ПРЕДАЊЕ И ЦРКВА*

 „Немој узети од уста мојих речи истине“ (Пс. 119, 43).

 Питање Предања је питање живота и смрти, вечног живота или вечне смрти, за сваког члана Цркве Божије. Питање о Предању имало је одувек за Цркву огроман значај, зато што се и апостолат њен у свету, а тиме и само њено постојање, налази у непосредној зависности од њеног односа према Предању. Оно је и данас, може бити, важније од сваког другог питања, данас када смо вољно или невољно запали у разна беспућа различитих савреминих покрета: екуменизма, хуманизма, јалових дијалога и других друштвених болести савремене нам епохе, на коју би се савршено могле применити речи светог Василија Великог да се се у њој „све границе Отаца помериле; сви темељи и тврђаве догмата пољуљале¹.

УРЕДНИШТВО „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“ ПОВОДОМ НАПАДА НА ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

 Последњих неколико дана сведоци смо да се и међу онима који се декларишу као борци за Веру и Предање у СПЦ, појавише жестоки критичари попуштања владике рашко-призренског Артемија пред Синодом и његовим захтевом да прими црквене објекте порушене у погрому 2004. године од стране Шиптара, које су „обновили“ ти исти Шиптари. Ови најновији критичари владике Артемија „туку“ га као човека „спремног на уступке и уплашеног од моћи Синода.“ Храброст ових критичара је задивљујућа: у исто време док ударају и растурају у прах и пепео, и критикују за „уплашеност“, нико не зна њихово име и презиме, док за борбу владике Артемија зна цео православни свет.

РЕЧ УРЕДНИШТВА

 Милост Божија нам је послала изванредан чланак блаженопочившег епископа будимског Данила, посвећен питању САБОРНОСТИ Цркве („Теолошки погледи“ 3/1972.). У њему је јасно показано зашто је Црква САБОРНА, и зашто ЕПИСКОП  не може бити ИЗНАД САБОРА, него у САБОРУ. То је одговор на све данашње недоумице и лек за горуће проблеме Српске Цркве.