Епифаније је изјавио да Помесне Цркве не признају ПЦУ јер чекају резултате рата у Украјини.

Вођа укрофашистичке секте зване ПЦУ, Епифаније Думенко, у свом извештају на „сабору епископа“ изјавио је да је „известан број Помесних Цркава у свом ставу потпуно зависан од упутстава Московске Патријаршије, док у многим другима постоје јерарси који покушавају да прошире зону руског утицаја тамо“.

Агенда

У свету обележеном кризама, од лажних пандемија, вештачки изазваних миграција, „климатских промена“ и ратова, све је очигледнији образац који указује на скривену агенду моћних у сенци. Њихов циљ – успостављање потпуне контроле над човечанством кроз манипулацију страхом, губитком имовине и ограничавањем слобода.

Упокојио се мој пријатељ Светозар, тихо, са шапатом, непостидно и без бола, у кругу својих најближих, са бројаницом у свести пребирајући најчешће молитве својих дана и година.

 ДЕКЛАРАЦИЈА

Ми, долепотписани, који живимо у Сан Франциску и околним градовима, овим, под заклетвом на Крсту и Светом Јеванђељу, потврђујемо својим потписима и јавно изјављујемо да - током његовог мандата као духовног поглавара вишехиљадне руске емигрантске колоније града Шангај, током целог свог мандата као епископа, а касније и архиепископа Шангаја, од 1936. године до масовне евакуације руских антикомуниста из Кине на Филипине почетком 1949. године, - владика Јован се никада није потчињавао Московском патријарху,

Преподобни Викентије Лерински († до 450.г.)

Прославља се: 24. маја/6. јуна

Перегринов Подсетник

(Commonitorium)

О древности и свеопштости католичанске^[1] (саборне) вере.

Против безумних новотарија свих јеретика.

Житије

Сведочанства о животу светог Викентија су крајње оскудна. Основни биографски извор о њему је дело Генадија Масилијског „О знаменитим мужевима“ (лат. De viris illustribus), које је састављено око 495.год. као наставак истоименог дела св. Јеронима Стридонског.

Владимир Овчинскиј:

Бум вере у бесмртност богаташа у западном друштву

Од тренутка појаве човечанства каквог познајемо, људе је обузимала идеја бесмртности. У релативно недавно проученим сахранама кромањонаца постоје директни знаци да су се први људи припремали за загробни живот. Код древних Египћана култ путовања у други свет био је смисао живота. Стари Јевреји су се увек припремали за васкрсење. Од њих је та идеја глатко прешла у хришћанство.

Вера у Бога представља носећи стуб духовно-моралне вертикале сваког православног народа,

без којег би његов опстанак био апсолутно немогућ

   Када су једног од највећих светских научника српског порекла, Николу Теслу, упитали - да ли верује да Бог постоји, он је без двоумљења одговорио: «Не, ја не верујем да Бог постоји. Ја сам сигуран и знам да Бог постоји».

 Да је време прегазило много тога у СПЦ и да су купљени за ситан грош не говори само градња комплекса по Дорћолу или огроман новац за Храм на Врачару. Београдска патријаршија издваја велики новац за потребе своје информативне службе, која је благо речено импотентна.