Блажена дечанска подвижница Стевка (потоња монахиња Стефанида) Ђурчевић (1887–1945.) пример је истинске духовне ревности и жарке жеље за честим причешћивањем Светим Тајнама Христовим. Њена исповедна писма – обраћања Господу Исусу Христу, која се чувају у Дечанима, по лепоти не заостају за најдубљим светоотачким изливима љубави према Женику Цркве и Спаситељу човека и човечанства.

Сестринство мн. Свети Стефан Липовац 

- О ТОМЕ ДА НЕ ТРЕБА СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ ПРИСТУПАТИ БЕЗ ПРИПРЕМЕ, КОЈА СЕ САСТОЈИ У ДУХОВНОМ И ТЕЛЕСНОМ ПОСТУ (НА ВОДИ) И ИСПОВЕСТИ -

Увод „Борбе за веру“:

Драга браћо и сестре, поштовани читаоци,

Када прочитате наслов овог текста, можете помислити да је написан ових дана. Међутим, текст је написан у августу 2008. године, и један је од првих текстова које смо објавили на сајту. Шта закључујемо из изнетих података?

Сан поглавара Ватикана може се остварити ако се Католичка црква врати на Jулијански календар...

Папа Фрања изразио је жељу да, почев од 2025. године, када се датум прославе Ускрса поклопи за све хришћанске деноминације, сви Христови следбеници почну да га славе заједно. То је поглавар Ватикана рекао на састанку са представницима Ватиканске међународне теолошке комисије, преноси портал «Global Orthodox» позивајући се на прес-службу папског трона.

Нигерија је прошле године била на првом месту у свету по броју хришћана убијених због своје вере, према организацији за људска права Open Doors.

Питају: Како се треба односити  према  преводу старозаветних Писама са јеврејског?

Одговарам: Као на помоћно средство  за разумевање богонадахнутих Писама Старог Завета, које поседује Света Црква. Реч Божија предана Цркви Божијој увек је била и увек ће бити у њој  чувана – до краја времена. Превода може бити много, много може бити и тумачења, као пролазних и променљивих схватања речи Божије; сама реч Божија, какву св. Црква чува, јесте и остаће неприкосновена и непроменљива. Превод старозаветних списа са јеврејског спада у она  пролазна и променљива схватања речи Божије.

(Премудрости Сирахове, 21; 18)

Испоставило се да сам био у праву када сам у претходном тексту указао да поједини прелешћени «отварачи уста» покрећу хајку на србске светосавце (овде:). Као и код свих новотараца и обновљенаца и код власника новотарског канала «Агиорит, Агиорит», извесног Антонија, карактеристична је наивно-горда увереност да су његови савети изузетно потребни народу и свету.

Ширење унијатских информација о забрани католичких организација у Запорошкој области је занимљиво, јер је у жижу опште пажње доспела врло специфична структура –   ред "Витезова Колумба".

ПРИМЕР ИЗ ЗАПИСА ВЛАДИКЕ ЛАВРЕНТИЈА

 "Браћо и сестре, не дајте светињу, не раслабљујте се духом, не верујте у лажну тик – ток теологију"

Уредништво

А ево  покојног владике Лаврентија, који је као јеромонах био у Босни шездесетих година 20. века:  „Треће недеље часног поста, као јеромонах наиђем у село Кутању код Доњег Вакуфа, у Босни. Свратим у кућу неке побожне Фиме Видовић. Поред њених укућана затекох и двоје деце од две и пет година. Пошто се у то безбожничко време (време комунизма) није могло нигде набавити иконица или крстића, нити ма какав други црквени сувенир, свратим у сеоску продавницу и купим бомбоне – карамеле, других слаткиша нисам могао наћи у тој скромној сеоској продавничици што бих могао дати деци коју успут сретнем.

Како се одбранити од демонског духа, кад нападају свакакве мисли и жеље и осећања? То не знају данашњи Срби, док су стари Срби знали и одбијали су демонски дух страхом Божијим и стидом. Дарвин са својом теоријом о пореклу човека од мајмуна могао је да прође у Енглеској, јер тамо нема страха Божијег и стида, док у старој Србији не би прошао.