НЕМА ОДСТУПАЊА, НЕ БОЈТЕ СЕ ЊИХОВИХ ПРЕТЊИ

Браћо и сестре!

Долази час и већ је настао када се мора прећи са речи на дела. Ево таквог дела! Са великом радошћу прочитао сам ваш позив верном народу да „по цену својих живота устане у одбрану“ манастира Раковице и монахиња од попова разбојника и патријаршијских криминалаца.

ТЕРОРИСАЊЕ СЕСТРИНСТВА МАНАСТИРА РАКОВИЦА ОД СТРАНЕ ПОХЛЕПНИХ ПОПОВА И АДВОКАТА ИЗ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Потресна је била опроштајна беседа архимандрита Никодима игумана манастира Филотеја са Свете Горе, који је у више наврата застајао у беседи, не могавши да заустави сузе и гануће због тако дубоке очинске љубави блаженопочившег старца Јефрема, испричавши само један од многих и небројаних чудесних догађаја и сведочанстава, а то је догађај са двојицом старчеве духовне деце који су 1986 посетили старца Јефрема Катунакијског на Светој Гори.

„Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! Семена зликовачкога, синова покварених! Оставише Господа, презреше свеца Израиљева, одступише натраг.

О ави Диоскору презвитеру

Видесмо ми и другог презвитера у Тиваиди, по имену Диоскора, Oца стотине монаха. Када су се они спремали да приступе Светим Тајнама, он им говораше; „Пазите да се нико од вас који је ноћу имао нечисте снове, не дрзне приступити Светим Тајнама, и да нико не заспи са нечистим сањарењима.

Владика Филарет слови за човека који је највише помогао и унапредио епархију милешевску у целој њеној историји, од Светога Саве па све до ових дана. Нема уопште потребе да овом приликом наводимо шта је све Наш добри владика учинио, јер је то свима нама у Рашкој области много добро познато.

У последње време као да су се стишале страсти око „Осмог“ – вучјег сабора. О њему се мало прича, не помиње се. Али, у реалности, Сабор није отказан. Зле плодове предсаборског Критског „свеправославног“ саветовања ми видимо већ данас: следећи за његовим изазивачем – Константинопољском патријаршијом, у раскол одлазе читаве Помесне Цркве. До сада: Константинопољска патријаршија, Грчка Православна Црква и Александријска патријаршија.

АНАЛИЗА КАНОНСКО-ПРАВНИХ ПИТАЊА ЗА ДЕШАВАЊА ОКО БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ 

 Понашање Синода, не само у овом случају, већ у дужем временском периоду, који доноси одлуке као ненадлежни орган о свему и свачему, па онда те одлуке одмах проглашава пуноважним и извршним, кршећи правило двостепености у црквеном управном поступку, представља својеврсно насиље над правним поретком  СПЦ.

Наша Црква је епископална и саборна, врховна власт је у рукама СА Сабора свих епископа, понашање Синода значи пучистичку узурпацију власти, те зато треба треба тражити и очекивати да све првостепене синодске одлуке везане за ПБФ, буду поништене на првом Сабору СПЦ као неканонске одлуке донете од ненадлежног органа.