Ових дана воде се велике полемике око тога ко с ким ратује и ко кога подржава у СПЦ. Пажњу је привукла полемика између владике Атанасија и патријарха Иринеја, вођена због истеривања мајмунолога епископа Максима са Теолошког факултета.

Некада је на Светој Гори живео један монах који се подвизивао у Кареји. Свакодневно се опијао и постао је узрок саблажњавања ходочасника. Једног дана је умро и неки верници су осећајући олакшање отишли код старца Пајсија да му пренесу са посебном радошћу да је коначно решен овај велики проблем. Отац Пајсије им је одговорио да зна за смрт монаха, јер је видео цео легион анђела који су дошли да му преузму душу. Ходочасници су се чудили и негодовали, а неки од њих су покушавали да објасне старцу Пајсију о коме је реч, мислећи да их старац није разумео.

Богословље властољубља или Како мирјанин учи архијереје

Недавно се познати грчки богослов, професор Власиј Фидас, у свом чланку „Аутокефалија Украјинске Цркве и неслагање Српске Цркве“ ¹⁾ обрушио на његову Светост Патријарха српског Иринеја, тачније на став Српске Православне Цркве у вези с украјинским питањем који је изражен у посланици Светог синода Српске Цркве упућеној патријарху Вартоломеју 6. фебруара 2019. године, као и у чланцима Епископа бачког Иринеја.

Преподобни Серафим је за Дивејево говорио да ниједан каменчић на овој земљи није ставио по својој вољи, већ само оно како га је Царица Небеска поучила. По Њеном налогу су у цркви Казањске иконе Мајке Божије дограђени олтари Рођења Христовог и Рођења Пресвете Богородице, ископана је света „Канавка“ (канал) и почела је да се уређује Млинарска заједница: и у њој су подигнуте келије у два дела и саграђен је млин-хранитељ. Место где је постављен темељ за млин преподобни Серафим је налазећи се у Саровској пустињи, три године пре његове изградње невероватно тачно описао Михаилу Васиљевичу Мантурову: