Један читалац нам пише: „Чини ми се да у последње време браните позиције владике бачког, познатог екуменисте, а нападате митрополита Амфилохија, који брани СПЦ у Црној Гори“.   

ВЛАДИКЕ РАТУЈУ ЗА ТРОН ПОРЕД ЖИВОГ ПАТРИЈАРХА У СПЦ почела борба за Иринејевог наследника! Неколико струја ИСТУРИЛО своје кандидате!

* Атмосфера у црквеним круговима 

* Различите структуре унутар СПЦ почеле да истурају свог кандидата

* Борба за трон у СПЦ

„А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели„ (Мт. 8, 16).

Свети апостол и Јеванђелист Матеј придодаје ове речи својој повести у управо прочитаном Јеванђељу о исцељењу раслабљеног слуге Капернаумског сотника. Док читамо ове речи, можда ће се неко запитати: постоје ли и у наше време „бјесомучни“ и ако постоје, да ли је могуће њихово исцељење?

Шведска је законом регулисала чиповање људи, па је у тој земљи већ 4.000 особа искористило могућност да између палца и кажипрста једне од руку уграде био-чип.

Питање логора Јасеновац као места највећег страдања србског народа у 20. веку и даље је актуелно. На предавању одржаном 25. маја у манастиру Светог Стефана у селу Сланци код Београда, бавио сам се низом тема везаних за овај логор, почев од геноцидних закона НДХ, преко сведочења Јевреја о логору и злочинима у њему, све до броја убијених. Порицање броја од 700 хиљада жртава и тражење да се свака жртва опименце попише јесте захтев који постављају ревизионисти, а који се не сме постављати кад су у питању друге жртве рата вођеног 1939-1945. Треба да се позовемо на јеврејско искуство, о коме је писао угледни израелски лист „Хаарец“: иако су Јевреји поименце пописали око четири милиона жртава, они знају да их је било шест, и тај број не може нико да оспори.        

После оправданог избацивања мајмунолога Максима Васиљевића са Богословског факултета, иза кога су стајали патријарх Иринеј и епископ бачки Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз подршку својих штићеника Максима и бискупа Гргура, настоји да им узврати ударац.

Свака пета црква у Холандији добила другу намену

Двадесет одсто свих холандских цркава више се не користи као молитвено место. Ово проистиче из извештаја амстердамског дневног листа Троув. Скоро 1.400 од укупно 6.900 цркава добилоје другу намену; око трећина њих је има добротворну или културну функцију, а још 28% је прилагођено за стамбену употребу.