Недавно се у јавности појавило писмо хрватских бискупа патријарху српском Иринеју, у коме су се бискупи жалили на серију патријархових изјава о неоусташкој политици вођа хрватских римокатолика. Рекао би човек: одлично! Врх СПЦ држи јасно и гласно позиције Православља. Међутим, одмах после тога, појави се вест како чувени ревизиониста, епископ Јован Ћулибрк, пориче улогу Степинца у НДХ (овде:).

Три прилога која објављујемо вечерас, могу, на први поглед, изгледати неповезаним. Падање Мамријског дуба, под којим се Света Тројица, у лику три анђела јавила праоцу Аврааму, најава јеврејских рабина да ће се ускоро појавити њихов месија, онај кога православни називају Антихристом и удар ђавола преко украјинских расколника на Свету Гору, јесу догађаји који су у директној међусобној узрочно-последичној вези.

Наиме, вишедеценијска издаја вере кроз екуменизам и новотарство, која је кулминирала великим расколом у Православљу, изазваним преко Константинопољског патријарха Вартоломеја, масона и слуге светске закулисе, те масовна отпадија од вере услед погружености у "преваре света", условиле су постепено повлачење Благодати Божије, односно оног који је сад задржава (ср.2.Сол.2,7) зацарење тајне безакоња и Антихриста.

 Треба ли православни да се плаше оног што долази на свет? Свети Владика Николај, у том смислу, каже: „Начало премудрости - страх Господњи.  То су казала два богонадахнута цара, отац и син, Давид и Соломон (Пс. 111. 10; Приче 23, 17) Какав је то страх? Да ли на смрт или на живот? Не на смрт него на живот. Страх животворни, који чисти човека од трулежног зла изнутра и одбија рушилачко зло споља. Очигледно, ко нема страха Господњега, нема бране против два зла...“

Смисао свега шта нам је чинити, дат нам је у речима Господа нашега Исуса Христа, којима је Он започео своју земаљску богочовечанску мисију: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско" (Мт. 4,17).