МОШТИ СВ. ДЕСПОТА СТЕФАНА НИСУ У МАНАСИЈИ, ВЕЋ У КОПОРИНУ

         Упркос томе што је још почетком 80-тих година прошлог века наш антрополог светског гласа, академик проф. др Србољуб Живановић, на молбу патријарха Германа и епископа браничевског Хризостома, извршио антрополошкe  и палеопатолошкe  анализе и идентификацију моштију Деспота Стефана Лазаревића (у „Гласнику“ СПЦ бр. 11/1981. писало је да је доказано да се мошти Деспота Стефана налазе у Копорину), и што су по одлуци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве мошти положене у ћивот у манастиру Копорину (опширније о овоме у прилогу који доносимо – прим. „Борба за веру“), с времена на време у јавности се појави дезинформација да су мошти Св. деспота Стефана пронађене у манастиру Манасији 2006. године приликом радова у цркви. У изјави агенцији Танјуг, од 22. августа 2010. године, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Гордана Симић изјавила је да је "дефинитивно решена" енигма гроба деспота Стефана Лазаревића, чија је задужбина Манасија. "Деспот Стефан је сахрањен у цркви 'Света Тројица' у Манасији и то је црква признала", рекла је Симић.

МОЛИТВА ЗА РУСКИ НАРОД

Поштовани посетиоци,

У ово време тешких искушења кроз која пролази наш братски руски народ, борећи се са ватреном стихијом, сматрамо да најмање што можемо учинити за страдалну браћу јесте да узнесемо молитву Господу за спасење њихово. Из тог разлога, у прилогу доносимо „Молитву за руски народ" Св. Владике Николаја.

Опомињући се да је блудница молитвом својом васкрсла мртваца, и ми приклањамо колена своја пред Господом и из дубине срца наших вапијемо: Господе, не ради нас грешних и недостојних, него ради вечне милости Твоје, помилуј и спаси Твој руски народ, пружи му руку, исцели његове ране и поврати му здравље, сјај и славу!

Уредништво

НОВА РУБРИКА НА САЈТУ

Поштовани посетиоци,

Обавештавамо вас да смо на сајту отворили рубрику под називом „Текстови Једног од Лазаревих“ . „Борба за веру“ овим чини изузетак од досадашње праксе, јер је наш нови сарадник Христов заветник, који је решио да се тако потписује из смирења, што није никакав преседан, већ је пракса позната у историји наше Помесне Цркве. Тако се, на пример, Св. Владика Николај потписивао као „монах Тадија“, Преподобни Јустин Ћелијски – „Воанергес“, а и сам митрополит Амфилохије је имао у младости псеудоним – „А. Светигора“. Из разлога писања под псеудонимом, у рубрици "Биографије сарадника 'Борбе за веру'" неће се налазати биографија нашег уваженог сарадника "Једног од Лазаревих".

Уредништво

Поштовани посетиоци,

Препоручујемо вашој пажњи аудио запис емисије „Демократски без муке“ Радио Београда 2, која је емитована 21. јуна 2010. године, а  посвећена је случају владике Артемија и одласку монаштва из Епархије рашко-призренске. Гост у емисији била је помоћник главног и одговорног уредника недељника „Печат“ Наташа Јовановић, а у програм су укључени  и наши уважени сарадници мр Зоран Чворовић и Грешни Милоје (Стевановић).

         Линк ка аудио запису: http://www.box.net/shared/yxd0pzaos8