У православном учењу иде се од телесног ка духовном, од телесних образа и символа ка духовној стварности, од јеванђелских прича ка јеванђелској Истини. И иде се од створеног ка рођеном; с тим што: створено није слично створитељу, а рођено је слично родитељу.

У Псалтиру стоји: "Почетак премудрости јесте страх Господњи" (Пс. 110, 10). А кад каже "почетак премудрости јесте страх Господњи", то значи да, ко нема страха Божјег, тај нема ни почетак премудрости и тај је заправо неразуман и прелашћен, а неразуман и прелашћен човек нема спасења.

Пре свега, ваља тражити благодат у Цркви, без благодати црква је празна. Сви црквени обреди и све црквене поуке усмерене су ка задобијању благодати Божје. Без благодати Божје све је празно, све је сујетно. Апостол Павле говори: "Царство Божје није у речи него у сили" (1 Кор. 4, 20). Међутим, Јеванђеље позива: "Покајте се, јер се приближи Царство Небеско" (Мт. 3, 2). То значи да покајање претходи Царству Божјем и зато је покајање увек потребно сваком хришћанину.

Једна сестра ми је доставила текст митрополита Јована Зизјуласа са званичног сајта СПЦ под насловом "Идентитет Цркве", вероватно са благословом Синода СПЦ, па сам ја, као припадник СПЦ, дужан да се изјасним о том тексту: да га прихватим или одбацим. Осим тога, догматика митрополита Зизјуласа предаје се на Богословском факултету у Београду и митрополит има своје ученике у Србији, епископе, свештенике, студенте, те зато треба се изјаснити. Јер кажу свети Оци: "ћутање је знак одобравања" и "ћутањем се издаје Истина", обично је тако.